Данас је дан када њихов „невидљив“ за српски ПВО постао видљив

Обарање F-117 код Буђановаца је догађај током НАТО бомбардовања СРЈ који представља први и једини потврђени губитак авиона НАТО алијансе израђеног у стелт технологији.

Авион Америчког ратног ваздухопловства Локид F-117A Ноћни јастреб са ознакама AF 82 806 HO (база Холоман, Нови Мексико) је оборен 27. марта 1999. године, четвртог дана НАТО бомбардовања, а оборио га је 3. дивизион 250. ракетне ПВО бригаде Војске Југославије, којим је командовао потпуковник Золтан Дани.  Авион је погођен из руског ракетног система С-125 Нева. Онеспособљен за даљи лет, авион се срушио у атару сремског села Буђановци код Руме. Пилот потпуковник Дејл Зелко је спасен 6 сати након обарања.

Пре бомбардовања Југославије, F-117 је коришћен у Америчкој инвазији Панаме (Операција Праведни циљ) 1989. и у Заливском рату 1991. године. Током Заливског рата, 40 авиона F-117 је извело више од 1270 летова и избацили су 30% од укупног броја прецизних навођених пројектила који су коришћени у рату. Постојали су непотврђени извештаји да су ирачки радари понекад опажали ове авионе.

У време бомбардовања, Војска Југославије је у оквиру свог Ваздухопловства и ПВО имала радаре америчке израде AN/TPS-70 и AN/TPS-63, и британски C-600, чији је оперативни опсег на центиметарским и дециметарским таласним дужинама, као и радаре совјетског порекла који раде на таласним дужинама од готово два метра и који су и на великим одстојањима успешно откривали авионе са смањеним радарским одразом. Управо су радари совјетске израде П-12 (ушао у употребу 1961) и П-18 омогућили откривање летелица које су осталим радарима остале невидљиве.

Велика претња за радарске системе и Противваздушну одбрану Војске Југославије су били антирадарски HARM пројектили и системи за електронско детектовање. Због тога су радари били укључивани на кратко, а поруке нису слате електронски, већ преко курира, док су радари и лансери ракета често мењали свој положај.

Након пада авиона и катапултирања пилота пуковника Дејла Зелка америчка спасилачка мисија кренула је у акцију. Спасилачка екипа налазила се у једном хеликоптеру MH-60 и два MH-53, а у пратњи се налазило 6 авиона Т-10.

Амерички пилот Дејл Зека који је управљао летелицом Ф-117

Представник за штампу Пентагона Кен Бејкон је 28. марта 1999. године потврдио да је авион америчког ратног ваздухопловства пао 40 километара западно од Београда. Узрок пада није наведен јер, према саопштењу, званичници Пентагона још увек нису знали да ли је авион оборен или је квар довео до губитка летелице.

Америчке власти су у неколико наврата захтевале од југословенских органа да се у Сједињене Државе врате сви делови и остаци ловца бомбардера F-117А.

Највећи део остатака обореног авиона налази се у Музеју ваздухопловства надомак Београдског аеродрома Никола Тесла. По речима запослених у овој установи у њиховом власништву је 75 одсто остатака летелице. Такође, један део крила налази се у оквиру сталне поставке меморијалне собе, посвећене херојима 250. ракетне бригаде, у команди те јединице, у Београду на Бањици. Непознато је, међутим, колики је број делова, али и најмодерније електронске опреме завршио ван граница Србије.

Београдска штампа је спекулисала да су у поседу високософистицираних уређаја са овог авиона и Руси, али и Кинези који су још током рата добили ове делове. Званично, Београд никад није потврдио, али ни демантовао да је омогућио Москви и Пекингу да дођу у посед делова F-117A. Високи руски званичници су изјавили да су остаци F-117A коришћени за тестирање нове генерације антистелт технологије и пројектила.

Пуковник ВЈ Золтан Дани је оборио америчког „невдидљивог“

Зељко Мирковић српски редитељ је 2012. године режирао и продуцирао документарни филм о овом догађају под називом „Други састанак“. Прича прати потпуковника Дејла Зелка бившег пилота F-117A који путује у Србију да се састане са пуковником Золтаном Данијем бившим командантом ракетног дивизиона који је тај авион оборио.

Повезани чланци

Back to top button