Контејнер насеље на Падалишту у Грачаници: У 21. веку се и даље живи међу пацовима, мишевима и бубама!

Пацови, мишеви и бубе представљају велики проблем станарима контејнерског насеља у Грачаници. Овде у крајње нехуманим и условима недостојним човека, живи 28 људи, међу њима и деца.

Иако је више пута најављивано да ће контејнерско насеље на Падалишту у Грачаници бити уклоњено, попут оног код некадашњих магацина трговине „Воћар“, као и да ће се станарима обезбедити хуманихи услови за живот, то се није догодило.

Један број станара стамбено је збринут али су су се у простор, које су претходни станари напустили, убрзо уселили нови. То су углавном социјални случајеви, људи без примања и адресе, на рубу егзистенције, којима је контејнер десетак и више квадрата једини кров над главом.

У овом насељу има 29 контејнера док је на списку за помоћ 14 станара којима се измирују потребе за храном и плаћају комуалије. Остали су принуђени да се сналазе како год знају и умеју.

Крађе и инциденти готово су свакодневна појава. Међутим, како станри причају, најтеже им пада то што они који би требало да воде рачуна о томе како се и у којим услвима овде живи,  окрећу главу у страну.

Купатало у насељу је слика ругла која се пристојним речима не може описати, зато је права је срећа да међу станарима нема оболелих од заразних болести.

„Никоме ми нисмо важни, лети су нам прве комшије змије и гуштери, а сада пацови, мишеви и ове бубе које навиру са свих страна и којих не можеммо и не знамо како да се решимо“, говори Светлана Данић.

Небојша Стевић је самохрани отац тројице дечака школараца Николе, Новака и Немање. Каже да осим са немаштином свакодневно бије битку и са бубама које не може да избаци из контејнера.

„Мишеве немам али не знам шта да радим са овим бубама“ прича Небојша и каже да је куповао разна средства за прскање али да ништа није помогло.

Узимајући бочицу са сталаже на којој пише „Линкоцид“ Данићева каже да је буба успела да се реши овим средством које је купила у Србији.

„Буба сам се решила али не могу пацова и мишева, скоро су ми прегризли завесу, грицкају и гардеробу, готово су ми све уништили“, прича, уводи нас у контејнер и показује.

„Ево погледајте, храну не смем да држим на отвореном, све, чак и хлеб чувам у стакленим теглама.  

Проблем са бубама има и Лолита Спасић, која се са ћерком 2010. године доселила у контејнерско насеље.

„Ја не знам одакле више излазе ове ситне бубе, има их свуда, по ормарима, зидовима, не знамо шта да радимо више“, прича самохрана мајка.

Каже да је служба за дератизацију и дезинсекциу долазила неколико пута да прска али да то није имало ефекта.

„Ко водом да су прскали, оно нити има мирис нити из убија. Бубе поново навиру са свих стана“, прича Светлана Данић и огорчено додаје:

„Речено нем је у општини да ће послати неког да реши проблем са пацовима, сада тај неко, чули смо, има корону, причам ти причу!“

Огорчени станари кажу да им обећања више ништа не значе да су им коферу пуни празних обећања

„Не липши магарче до зелене траве, шта да радимо са тим обећањима, нама треба неко да помогне око ових буба и пацова“.

Обећање нити пуни тањир нити греје током хладних зимских дана кажу станари контејнер насеља у Грачаници.  

Иван Миљковић

Повезани чланци

Back to top button