Крфска декларација и почеци стварања Југославије

Крфска декларација о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца потопсана је 20. Јула  1917. године. Декларацију су потписали српски премијер Никола Пашић и председник Југословенског одбора Анте Трумбић.

Ставови из овог докуменгта прихваћени су током Крфске конференције, одржане на Крфу, у Грчкој.

У декларацији су се овлашћени представници Срба, Хрвата и Словенаца сложили да на бази самоопредељења народа и на демократским принципима оснују заједничку, слободну и независну државу. Ова држава била би уставна, демократска и парламентарна монархија са династијом Карађорђевића на челу.

Шест година након потписивања документа, 7. јуна 1923., у Народној Скупштини у Београду, Пашић је свој став на Крфу, у погледу уређења заједничке државе, овако објаснио:

„Ја сам онда казао: можемо и у федерациону, а можемо, то је природније, и у једну јединствену државу, али за федерацију треба прво да се поделимо. Треба Хрвати да буду за себе, Словенци за себе, а Срби за себе. Па да онда повучемо границу и правимо федерацију.

Али кад смо почели да повлачимо границу, онда смо видели да нас је спречила Аустрија, смела нас је њена историја. Она није дала да Хрвати буду сами за себе, да Словенци буду сами за себе и да Срби буду сами за себе. Него се увек бојала, ако би Срби били сами за себе, Хрвати сами за себе и Словенци сами за себе, да могу да направе какву буну, да се приближе и заједнички одупру непријатељу, и тако је упропасте. И онда је она тражила да посеје наша села у Хрватској, а хрватска код нас, а тако исто и словеначка.

И зато кад смо погледали на карту, видели смо да не може да се повуче граница. И зато се и дошло до овога да нам Словенци кажу: па можете се ви још и којекако разделити са Хрватима, можете оделити Војводину, Срем и Босну, мада има крајева где једни у друге помало улазите, али како ћемо се после оделити, ми, како ћемо се разделити са Хрватима. Вама је лако ту деобу извршити: ви сте православни и рећи ћете где су православни тамо су Срби, а они ће рећи: где су католици тамо су Хрвати, али како ћемо се споразумети ми и Хрвати, кад смо и једни и други исте вере и кад смо ми дошли до самога Загреба! И шта је онда било?

Онда је Тринаестић (Динко) казао: то не може да буде тако, јер ако ви Словенци дођете до Загреба, а ви Срби опет до Босне, онда нема Хрвата. И шта је онда било? Онда се дошло до тога да треба да буде јединствена држава: да је сваки у својој држави, ако је на пр. Србин па живи у Љубљани и каже да је Србин онда нека је Србин, а ако је Словенац па живи у Београду, нека остане Словенац.”

( извод из књиге Никола Пашић и његово доба)

Повезани чланци

Back to top button