Михаило Лаптошевић за Ризницу: Корона није убила културу, нема она ту моћ!

Глумца Михаила Лаптошевића публика у Грачаници памти по режији три успешне представа са глумцима овдашњег Аматерског позоришта „Јанићије Поповић“. Представе „Кући“ , „Слатки немир“ и „Ничија деца“, не само да су добро прихваћене од публике, већ су и награђена на фестивалу „Федрас“ који се традиционално одржава у Малом Црнићу.

У интервјуу за Ризницу Лаптошевић открива да се после дуже паузе због короне ужелео деце из Грачанице и прављења нових представа. Каже да вирус короне није убио културу у нама већ да је убијају они који за културу одвајају „проклијали кромпир“ из буџета.

Да ли сте изолацију за време короне доживели као време за предах од посла, тренутак више који вам је фалио за креативан рад или период које је убило културу у нама?

 Када човек ради оно што воли онда му је посао одмор па му предах од истог и не треба. Ја сам захвалан Богу што могу да кажем да када радим да се и одмарам. Свакако да ми је ова пандемија дала времена да се посветим и другим стварима за које пре нисам имао довољно времена. Прочитао сам оно што сам дуго желео. Погледао филмове које нисам стигао до сад. Највећи добитак је време проведено са породицом. Превише летимо за новцем (знам да се мора) и губимо одговор на питања: Ко смо ми? Ко су наша деца? Шта је важно? Корона је помогла да се подсетимо. Није Корона убила културу у нама. Нема она ту моћ. Ми убијамо културу у нама и нашој Србији. Убијамо је тиме што дозвољавамо да полусвет за њу одобри проклијали кромпир из буџета.

Уколико се овог лета ствари нормализују да ли планирате долазак у Грачаницу и неку нову представу са овдашњим глумцима аматерима?

Због ових које сам споменуо на крају одговора на прво питање, не преостаје нам ништа друго него да се бранимо и не пристанемо да нам деци буду узори они, које владајући полусвет промовише, а на уштрб предивних писаца, музичара, сликара и других које наша Србија рађа. Баш због тога у Грачаницу морам доћи. Ако околности не дозволе рад на представи, бар да видим моју децу коју издајници изгубише или обрисаше са карте Србије.

Да ли сматрате да су се културне институције добро снашле у ванредном стању током пандемије, боље од неких других институција и установа или је корона и ту узела свој данак?

Ретке су институције као што је Дом културе у Грачаници које су и пре короне радиле озбиљно и вредно. Могу се на прсте набројати. Тако да је њихово сналажење ирелевантно. Имам осећај, што се позоришта тиче и запослених у њима, да имају однос као човек који ради тежак посао на дневницу. Почне киша или нестане струје, а он задовољно трља руке и пева „Још један прође дан…“

Како су ваше колеге пребродиле период изолације, да ли сте са неким били у контакту током тог времена?

Колеге са којима се чујем, а то су свакако и моји пријатељи, слично као и ја. Радосни што раде ствари које нису стизали пре а желели су. Имам колегу који је због посла био одсутан од куће. Сваки дан ме радостан звао да ми каже шта је ново сазнао о својој деци. Мислим да је у неку руку за њега, као и за већину, Корона била лек.

Када се поново видимо у Грачаници и шта поручујете деци с којом сте радили на представама?

Децо. Ви сте ДАРовита бића. Сама реч каже да вам је тај ДАР неко ДАРовао. Поклонио. У вас усадио. Посадио. Заливајте ваше ДАРове. Не дозволите да се осуше и пропадну. Нека никну израсту и донесу много плода, како вама, тако и вашим ближњим.

Биографија:

Михаило Лаптошевић је рођен 29.12.1980. године, а Факултет драмским уметности је завршио 2006. у класи професора Владимира Јевтовића.
Био је ангажован на бројним позоришним и филмским пројектима . У последње време се учесталије бави позоришном режијом.

Пише: Иван Миљковић

Повезани чланци

Back to top button