Петар Први Карађорђевић

Српски краљ Петар Први Карађорђевић, краљ Србије од 1903. до 1918. и потом до смрти, умро је 16. августа 1921. године.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, за време његове владавине доживела је развој парламентарне демократије, убрзани привредни разст, културни напредак и слободу штампе.

Током владавине „Његовог величанства светог старца“, како су га називали у Француској, ојачане су политичке и културне везе с јужнословенским народима, а под његовим жезлом Србија је била Пијемонт слободе, идеал уставног уређења и жариште напретка у том делу Европе.

 После збацивања са престола 1858. његовог оца кнеза Александра Карађорђевића, живио је у иностранству и завршио је Војну академију у Сен Сиру и вишу Војну академију у Мецу. Учестовао је као добровољац у Легији странаца у француско-пруском рату 1870. и 1871, кад је за изузетну храброст одликован Орденом Легије части, поставши једини европски владалац који је то одличје заслужио на бојном пољу.

Под именом Петар Мркоњић, у босанскохерцеговачком устанку против Турака командовао је 1875. и 1876. једним устаничким одредом.

 После убиства краља Александра Обреновића Скупштина Србије га је 15. јуна 1903. изабрала за краља. У народу – који га је најчешће називао „чика Пера“ – уживао је огромно поштовање због изузетног поштења и крајње скромног начина живота.

 У балканским ратовима је као врховни командант предводио до победе српску војску, а са власти се повукао 1914. у корист сина Александра који је у његово име владао као регент.

 У Првом светском рату 1915. је са српском војском прошао њену голготу током повлачења преко Албаније. Превео је на српски спис „О слободи“ енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила.

Повезани чланци

Back to top button