Прича из Горњег Мочара: Кад се бере вргањ у шуму иде и старо и младо

Станица Моцић има 66 година, живи у Горњем Мочару код Косовске Каменице и готово сваког дана оде по неколико километара дубоко у шуму како би сакупила вргањ.

За бербу ове јестиве печурке нема сезонског ограничења.  Она ниче после сваке обилне кише. Ове године, причају берачи из криворечког краја, вргања је било као никада до сада. Примамљива откупна цена натерала је и старо и младо да се последњих августовских дана дају у бербу.

Иако је превалила шесту деценију Станица сваког дана одлази у шуму како би сакупљала вргањ који је ове године родио као никада до сада.

„Највећи вргањ који сам убрала имао је више од 700 грама, а да би се накупила већа количина треба да се иде и по неколико километара дубоко у шуму“, казује Станица и наставља:

„Ова година је била добра за печурке, велика киша је пала, па је после грануло сунце, не памте ни моји вршњаци да је икада било оволико печурака“, говори она.

За вргањ је карактеристично да је округао и велики, тамне браон је или жућкасте боје. Станица вели да одлично распознаје печурке и да не може да јој  се деси да којим случајем убере неку која није јестива.

„Печурке кад донесем кићи, претходно лепо очистим ако на њима има заостале земље. Онда је сечем на танке кришке и сушим на сунцу“, говори.

У дворишту су раширени велики дрвени рамови око којих су причвршћене старе завесе. На њима су уредно поређане кришке вргања који се суши на августовском сунцу.

„Тако се најбоље осуши. Поређамо га, одозго сунце, одоздо циркулише ваздух и не може да сатруле, иначе кад је ставимо на даску или картон печурка зна да се поквари. Увече их редовно покривамо да се не овлаже од росе, а ујутру откивамо да се суше на дневном сунцу. Кад се лепо осуше, печурке имају и лепу боју за око“, појашњава Станица.

У Косовској Каменици вргањ се откупљује на два места, цена је иста за све.

Откупљивачима је битан само квалитет свеже или сушене печурке. За сиров вргањ се на почетку сезоне нудило и 2 евра по килограму, касније је цена пала на 80 центи да би на крају сезоне она скочила на 1,5 евро. Сув вргањ је више на цени и он се продаје од 7 – 15 евра по килограму у зависности од квалитета.

Међутим, за једна килограм сувог, потрено је набрати  8 и више килограма сировог вргања, нарезати га на кришке и добро осушити, што у опште није једноставан процес.

„Ако вргањ није добро осушен, откупљивачи знају да оборе цену, зато је много важно како се и где суши“, открива Станица.

Каже да од печурака може добро да се заради, али на несрећу нема довољно руку да их беру. Младих је на селу све мање, а стари нису толико јаки и здрави  да би могли да оду дубоко у шуму.    

У Горњем Мочару, које је од Косовске Каменице удаљено најмање пет километара живи свега пет српских породица које броје близу 30 чланова.

Мештани живе од пољопривреде, пензије или социјалне помоћи.

Иван Миљковић

Повезани чланци

Back to top button