Призор као лек

Запиши, сине мој, земља, као и жена, припада ономе ко у њу сјеме оставља, оплоди је и коме рађа.
И запиши, чедо моје овако: земља се не може, као жена, отети и понијети са собом на пут.
Ако хоћеш да земља остане твоја, мораш на њој бити и остати

Одломак из књиге
„Земља најлепше патње“
Милан Новаковић

Повезани чланци

Back to top button