Прве жртве Уставног суда, Хотијева влада и дијалог Београда и Приштине

Након што је Уставни суд оспорио избор владе премијера Авдулаха Хотија, Косово иде на нове ванредне парламентарне изборе што ће свакако одложити наставак дијалога Приштине и Београда, речено је у емисији Споразум.

Главни и одговорни уредник приштинског листа Коха диторе Агрон Бајрами,   каже да су прве жртве одлуке Уставног суда Косова премијер Хоти и Бриселски дијалог.

“Мислим да се дијалог неће наставити пре марта, априла или још касније наредне године”, процењује Бајарми.

Након што је Хашим Тачи поднео оставку на место председника Косова због потврђене оптужнице Специјализованих већа у Хагу, било је реално очекивати ванредне парламентарне изборе на Косову пре или касније, али ће и они, као и најављени председнички и парламентарни избори у Србији априла 2022. године, битно утицати на прекид Бриселског дијалога, рекао је у емисији Споразум директор Центра за спољну политику из Београда Драган Ђукановић.

“Доста је сложена ситуација. И Немачку следеће године очекују избори, у току је формирање нове америчке администрације. Балкан јесте битна, али не и кључна тема имајући у виду пандемију коронавируса. За мање од три месеца напунићемо десет година дијалога Београда и Приштине без икаквог конкретног резултата изузев првог споразума о нормализацији који, де факто, није спроведен”, подсетио је Ђукановић.

Директор Центра за студије југоисточне Европе на Универзитету у Грацу Фљориан Бибер каже да нико није ни очекивао да ће свеобухватни споразум о нормализацији односа између Приштине и Београда доћи на преговачки сто у Бриселу до почетка априла наредне године, када истиче мандат специјалном изасланику Европске уније за дијалог Мирославу Лајчаку.

“То је одувек био јако оптимистичан циљ. Не видим неки напредак у процесу преговора. Састанци су имали неку динамику, али нису показали суштинске резултате. Нисмо видели никакве позитивне сигнале ни са српске, ни са косовске стране, који би водили ка некаквом решењу, али ни понуду Европске уније како би стране постигле неки договор”, оценио је Бибер.

Агрон Бајрами сматра да Лајчаков циљ није ни био да се дође до брзог решења између Косова и Србије, него да се предупреди или онемогући некакав договор који би евентуално био постигнут у Вашингтону, а у којем Европска унија не би имала никакву улогу.

“Сада смо у ситуацији да Лајчак одржава дијалог само да не би саопштио да је пропао. Мислим да овакав начин посредовање Европске уније и не може донети нешто друго, нема никакве пресије на обе стране да се помакну са својих старих позиција”, казао је Бајрами.

У емисији Споразум су објављени и резултати анкете која је спроведена преко фејсбука. На питање: “Да ли очекујете да ће у следећој години доћи до свеобухватног споразума између Приштине и Београда”, близу 85 одсто испитаника је одговорило да неће, док петнаестак процената верује да је споразум ипак могућ у 2021.години.

Повезани чланци

Back to top button