„Сретењски устав“ – изложба у Грачаници: Важно је било и некада и сада да се највиши правни акт негује и чува

Педагошки музеј из Београда, у сарадњи са Галеријом уметности и Домом културе, приредио је у  Грачаници изложбу „Сретењски устав“ аутора Александре Миловановић и Филипа Цветковића. Поставка има за циљ да младе упозна са историјским тековинама српске револуције.

Први у низу српских устава из 19. века, донет у Крагујевцу 15. фебрара 1835. године на Сретење и данас се сматра стандардом демократије и уставности.  Аутори поставке „Сретењски устав“ 14 глава и 142 члана тадашњег највишег правног акта разврстали на осамнаест банера.

Помоћница директора Педагошког музеја Александра Миловановић истиче да је и њој и коаутору поставке било важно да после Београда изложба буде представљена публици на Косову и Метохији.

„Ми смо са намером дошли да отворимо изложбу јер у овим турбулентним временима сматрамо важним да подсетимо шта је било некада значајно, а шта је то значајно и сада, будући да устав као највиши правни акт треба да се поштује негује и чува“, рекла је Моловановићева.

Творац Сретењског устава Димитрије Давидовић сачинио га је по узору на Устав Француске из 1791, уставне повеље из 1814. и 1830. те устаав Белгије из 1831. године. Познати француски слависта Сипријан Робер, за оно време, веома либерални, правни акт окарактерисао је као француски расад у турској шуми. Важно је да се млади интересују за значјане историјске чињенице и датуме из наше богате историје подсећа коаутор изложбе Филип Цветковић.

„Када погледамо ово и јесте један стручни рад али приказан на занимљивији начин, то би за данашње младе генерације требало да буде примамљивије, а наша идеја је да их окупимо како би више посећивали установе културе“, каже Цветковић.

Иако је донет од Велике народне скупштине и заклетвом потврђен од кнеза Милоша Обреновића Сретењски устав је после само 55 дана, под притиском великих феудалних сила суспендован. Тежњу за укидањем феудалних односа, изградњу грађанског друштва и заокурживање националне идеје није било могуће зауставити тврди историчар Александар Гуџић.

„Српски народ је у свој револуционарни преображај почетком 19, века ушао када Европу дрмају револуције које су имале да реше два основа питања: да укину феудалне односе, створе услове за изградњу грађанског друштва али и реше национално питање. Оба питања је покренуо Први и Други српски устанак – српска револуција. Питање феудализма је уздрмано самом револуцијом да би Сретењским уставом оно било коначно укинуто што је једна тековина тог устава“, рекао је Гуџић.  

Идеја приређивача је да програмске садржаје оваквог формата представе ученицима основних и средњих школа. После Грачанице, поставка је сели у Косовску Митровицу и даље у Будимпешту.

И. Миљковић