Свети Јован, село опустело, а црква пуна људи

Неколико километара изнад Косовске Каменице налази се насеље Свети Јован, тако названо по старом манастиру који је овде подигнут још у 14. веку, тврде мешани, мада, историјски подаци казују да се црква у списима први пут помиње два века касније.

Било како било, црква и данас постоји, па и засеок које је име добио по њој али у њему данас нико не живи.

Десетак кровова напуштених кућа, окућница и штала, црвене се испод густих крошања дрвећа сведочећи сваком незнанцу и путнику, кога овде само сигурна намера може да доведе, да је ту било село. Јединог мештанина, Трајана Арсића нисмо затекли у селу. Сазнали смо да с времена на време обиђе кућу и село а да сада живи у Косовској Каменици.

  

Уским макадамским путем враћамо се назад, скрећемо десно и на малој заравни пред нама се указа камена црквица. Из накнадно дозиданог објекта крај саме дрвене грађевине, допирали су звуци народне музике, унутра људи за столовима препуним ића и пића, веселе се.

„Данас славимо сеоску славу „Ивањдан“ сваке године се овде окупљамо, прво на служби, а после да се провеселимо и дружимо“, прича нам Радован Михајловић из оближњег села Беривојца.

Веселог лика са дрвеном фрулом коју је, каже, сам изрезбарио од врбовог дрвета,  дочекује нас и  Живко Стојковић из села Гризиме у околини Косовске Каменице.

„Срећан празник“ – рече и онда засвира ужичко коло у своју фрулу, лепша и срдачнија добродошлица није нам требала.

„Овде је за Светога Јована увек пуна порта народ. Сад због овуј корону људи се плашив, ал опет доодив да се помоле Богу и упале свећу за здравље“, говори  Живко, живахан и весео старац како му и име говори.

О цркви се све до 2007. године бринуо Љуба Арсић, отац јединог мештанина засеока Свети Јован, Трајана. Када је Љуба умро, бригу о цркви преузео је Живорад Станковић из оближњег засеока Ограђе. Оба засеока или како их овде називају, махале, припадају  Беривојцу.  

Причу о старој цркву посвећеној Светом Јовану Крститељу наставља Живорад, предочивши нам податак да су 2008. године око цркве вршена ископавања и истраживања.  

„Ово је некада био манастир, ево овде мало ниже су темељи а ја сам открио и нагорелу греду, коју сам после затрпао ситном земљом. Наилазили смо и на људске кости, јер као што знате око сваког манастира су се сахрањивали људи. Кости смо пошкропили вином и вратили их у земљу.“

Камен за нероткиње

Ниже од цркве, крај Глобарничког потока налази се камен, на њему много ситног металног новца, остављају га жене које желе да се остваре као мајке.

„Видите овај камен“ – показује нам Живорад руком на камени стуб, налик онима који се налазе у олтарском делу многих православних богомоља – „овде стално долазе нероткиње, помоле се Богу да их обрадује породом и Бог их обрадује. Ето, недавно је овде била једна млада из Беривојца, помолила се Богу, оставила новчић и сада је бременита. Одите да проверите ако мени не верујете“, прича Живорад.

Радостан што нас је прича заинтересовала, а у жељи да нам што више детаља о овом лепом и мистичном месту саопшти, чика Живорад успут додаје да је његово порекло из Бојника код Лесковаца, одакле му се деда после пробоја Солунског фронта доселио у Прилепац где је он рођен.  

Каже нам да су у засеоку Свети Јован живело православно и католично живље али да су под притиском Турака неки примили ислам и одселили се за Турску остављајући куће, имања и богомољу у којој су се некада као хришћани молили.

Узимамо освештану Ивањданску водицу, мало од славског колача, који стајаху крај врата цркве, прекрстисмо се и кренусмо назад, уским макадамским путем кроз шумарак па кроз засеок Ограђе све до Косовске Каменице. У међувремену пут древне цркве хрлила је група људи, неки пешице, неку у аутомобилима и на тракторима, данас је празник, тако се ваља.

Застадосмо и набрасмо расцветале бокоре кантариона који су се шепурили с обе стране сеоског пута. Мештани кажу да је најлековитији  онај који се убере на Ивањдан. Лек за тело убрасмо, а онај за душу оста иза нас међу зидине древне камене цркве.  

Црква Светог Јована у Беривојцу

У историјским изворима први пут се помиње у  16. веку веку и представља непокретно културно добро као споменик културе.

Црква је припадала манастиру који се налазио крај Глобарничког потока, пар километара југоисточно од Косовске Каменице. Црква посвећена Светом Јовану Крститељу зидана је каменом, у виду једнобродне грађевине са припратом, засведене полуобличастим сводом, са порталом и слепом нишом на западном зиду, односно петостраном апсидом на источном зиду.

Стил фрагментарно сачуваног живописа – део сцене Страшног суда и неколико појединачних светитељских представа – указује на 16-17. век као време настанка.

Манастир је у 19. веку опустео, а разрушена црква обновљена је шездесетих година 20. века.

Иван Миљковић

Повезани чланци

Back to top button