Задушнице у Приштини: Наша морална обавеза је да обиђемо гробове предака и упалимо свеће, њима много дугујемо!

Десетак Срба обишло је данас на митровске задушнице гробове својих предака на приштинском гробљу.

За разлију од претходних година, тек неколицина расељених је овог пута дошла да упали свеће на гробљу. Многи су одустали јер су преко медија чули за нове мере косовске Владе о забранама окупљања.

Из Гроцке код Београда, у пратњи супруге и ћерке, дошао је Вуксан Маслар који је пре 21. годину избегао из Приштине. Слика коју је затекао дубоко га је разочарала. Гробове својих најмилијих није успео да пронађе па су свеће запалили на спомен обележју палим борцима из Првог светског рата.

„Споменик је прошли пут био поломљен, сада нисмо успели ни да га пронађемо, све је поново обрасло у шибље и коров“, прича разочарано Вуксан и на крају изговара стихове: „Устајте гробови наши и бор`те се с нама!“   

Ђурђа Дрмончић није пристала да оде из Приштини, каже да нема те силе која ће је задржати да на Задушнице не дође на гробље и упали свеће својом Капетановићима и Дрмончићима, породици у чију је кућу ступила по удаји.

„На данашњи дан уочи Светог великомученика Димитрија окупљамо се и увек ћемо се окупљати јер нећемо да оставимо наше претке. Ми њима много дугујемо и то је наша духовна и морална обавеза. Данашњи дан и долазећи празник Светог Димитрија опомињу свет. Ето, погледајте, град је стао, продавнице не раде, то нас Бог опомиње да се узмемо у памет и схватимо да су безначајне и зграде и станови, хотели и мотели, ништа није вредно као човек, као здравље пре свега“, испричала је Дрмончићева.  

Разочарана сликом гробља које је поново обрасло у шибље и коров, Дрмончић се присетила старих дана и како је некада све изгледало.

„Тамо је сада шут, а био је предиван парк где су се породице окупиле да одморе и поразговарају када би долазиле на гробље. Тамо изнад су направили обданиште. Свака травка и зелена површина на Косову претворена је у бетон и квадрате, али све је то празно, погледајте, сваки пут када дођем овде слика је тужнија, суморнија и мрачнија“, прича са сетом Ђурђа.

Додаје да је дух старе Приштине сада заувек почива на гробљу, а живот, каже, живот је отишао са онима који су прогнани из овог града.

И. М.

Повезани чланци

Back to top button