Velika Sreda, dan kada je Juda izdao Gospoda

Velika sreda se, prema predanju, vezuje za izdaju Jude Iskariotskog. Tog dana se u spomen žene koja je izlila miro na noge Hristove, u crkvama vrši jedna od sedam svetih tajni, osvećenje jeleja.

Vernici se pomazuju osvećenim uljem kao lekom za telesno i duševno zdravlje. Na Veliku sredu prestaje se sa služenjem Pređeosvećene Liturgije kao i sa čitanjem molitve Svetog Jefrema Sirina koju prate veliki pokloni.

U bogoslužbenim pesmama se dirljivo i poučno poredi postupak pokajane bludnice i učenika izdajnika. Služi se Veliko povečerje (kao i u utorak), i nose se crne odežde. Pre Liturgije, umesto otpusta časova sa izobraziteljnom, sveštenik čita molitvu: „Vladiko mnogomilostivi..“ koja se tokom čitavog Velikog posta čita na kraju Velikog povečerja. Prilikom čitanja ove molitve, svi prisutni u hramu čine velike poklone do zemlje.

Zatim sveštenik moli od naroda oproštaj, kao i na početku Svete Četrdesetnice. Isto čine i svi prisutni. Na kraju Liturgije, kod „Budi imja Gospodnje..“ poslednji put se čita molitva prepodobnog Jefrema Sirina sa tri zemna poklona i po tipiku: „potpuno prestaju pokloni koji se čine u crkvi“. Ovim se završava sve što je karakteristično za velikoposno bogosluženje i počinju posebna bogosluženja, vezana isključivo za stradanja Gospodnja („stradalna“ ili „strasna bogosluženja“).

Kod kuće, dan se inače provodi u miru i molitvama. Mogu se raditi svi poslovi. Ništa se ne proslavlja i izbegavaju se sva veselja. Dan protiče u iščekivanju događaja koji su konačno ostvarenje Gospodnjeg plana za spasenje čoveka.

Na ovaj praznik nastavljaju se Veliki četvrtak, Veliki Petak, Velika Subota i Vaskrs.

Običaji nalažu da se na današnji dan ništa ne proslavlja i ne treba šiti, a vernici se takođe i strogo pridržavaju posta. Ovo je takođe poslednji, radni dan u nedelji.

Ova nedelja se zove strasna, jer na staroslovenskom reč strast znači stradanje, trpljenje i bol.