Суђење Чаславу Јолићу: Сведок изјавила да је видела ко је тукао Албанца и то није био Часлав

Суђење Чаславу Јолићу (55), кога специјално Тужилаштво у Приштини терети за наводни ратни злочин почињен током ратних дејстава на КиМ 1998. године настављено је данас пред Основним судом у Приштини саслушањем сведока Сање Марковић, преноси Заклетва правде.

Сведок Сања Марковић је изјавила да је видела извесног Дулета Пејчиновића и Зорана Јолића како туку Албанца Зефа Маљесијуа али да окривљени Часлав Јолић није био међу њима. Како је описала случај се одиграо у мају 1998. године, а она је то видела док је чувала краве. Часлава Јолића је, како је рекла, познавала као комшију и продавца дрва, воћа и поврћа на локалној пијаци у Истоку.  

Посведочила је да су извесни Дуле Пејчиновић и Зоран Јолић радили у Полицији и да је на лични захтев дошла да сведочи у корист осумњиченог Часлава Јолића јер је он, како је нагласила он невин и није учествовао у ономе за шта га тужилаштво терети. Додала је и да је Јолић, како јој је познато, у Полицији почео да ради крајем 1998. године.

Веће којим је председавао судија Муса Конџељи одбило је на почетку седнице предлог адвоката одбране Миодрага Бркљача за саслушање сведока Зорана Јолића и Вука Пејчиновића уз  образложење да не постоји комуникација, односно како је навео, међународна кривична сарадња између Косова и Србије.

Часлав Јолић је ухапшен 3. јуна 2022. године у Ђураковцу и на првом рочишту у децембру исте године изјаснио се да није крив за дело које му се ставља на терет. Отац је четворо деце са боравиштем у централној Србији. Иако је више пута долазио на Косово и Метохију напрасно је ухапшен када је након очеве смрти дошао у Исток како би прибавио документацију у вези са оставинском расправом.  

Специјално тужилаштво је 18. новембра 2022. године подигло оптужницу против Часлава Јолића из Истока је се сумња да је за време рата у саучесништву са другим лицима, кршећи правила међународног права применио мере мучења и наношења велике патње или повреде телесног интегритета или здравља према цивилном становништву које није директно учествовало у ратном сукобу.  

(Заклетва правде)