Прекинута конститутивна седница Скупштине у Приштини: Куртију потребан шири концензус како би избегао нове изборе

У Приштини се одржава конститутивна седница центалнне Скупштине. Након што су потврђени мандати посланика који су потом положили заклтетву председник поректа Самоопредељење и премијер у техничком мандату Аљбин Курти затражио је прекид јер му је, како је рекао, потребно додатно време за постизање политичког договора о избору председника парламента.  Поручио је да жели шири концензус како би се избегли нови ванредни избори. Очекује се да седница буде настављена у току дана јер Скупштина до сутра има уставни рок да буде конкституисана.

Два месеца после одржаних избора и дан уочио истека уставног рока за конситуисање Скупштине сазвана је конститутивна седница парламента у Приштини. Изабрана је комсија за потврђивање мандата посланика 11 скупштинксог сазива. Уследило је полагање и потписивање заклетве, а када је по дневном реду требало да буде изабран председник Скупштине, Аљбин Курти је као шеф највеће парламентарне странке позван да изнесе свој предлог.

Он је затражио додатно време како би постигао политички договор највећих албанских партија у вези са избором председника самопроглашеног Косова. Курти је рекао да не жели да покушај конситутисања Скупштине резултирањеним распуштањем и новим изборима.

Бедри Хамза лидер Демократске партије Косова поступак описује као недоговорност Самоопредељења према институцијама.

„Види се да се наставља неодговорно понашање у односу на институције. Седницу сазивају дан пре уставног рока и на крају држе политичке говоре, злоупотребљавајући положај председника. Уместо да предложи име, одлаже предлог имена председника због чега Скупштина не може бити конститисана што доводи до наставка институционалног вакуума“, рекао је Хамза.  

Уколико политички договор постоји влада би могла да буде изабрана веома брзо и то би могло да се деси у року од 7 до 15 дана. Политиколог Иван Томић каже да после конституисања Скупштине аутоматски тече рок од 60 дана за избор новог председника, за шта је потребна шира политичка сагласност него што је то потребно за избор владе, односно потребна је проста већина од 61 посалника, рекао је Томић.

„За избор председника је ипак потребна двотрећинска већина и управо због тога мислим да ће преговори и председнику бити најтежи део процеса и ту не бих искључио ни могућност да ће се о председнику преговарати практично до самог истека уставног рока, јер тренутно иза свега онога што видимо из изјава упаво Аљбина Куртија и осталих политичара ни један политички блок данас нема капацитета да сам обезбеди потребну подршку, а сами преговори који се воде између њих су у неком ћорсокаку“, каже Томић.

Овакву оцену потврђују и косовски правни стручњаци који кажу да би неуспех у избору председника могао Приштину да уведе у нову институционалну кризу која неминовно води у нове изборе.

Термин нове седнице биће накнадно одређен рекао је председавајући парламента Авни Дехари.

Уколико председник не буде изабран до 5. октобра, гађанио ће поново морати на изборе.

И.М.