Аналитичари о томе шта Срби на КиМ очекују од нове власти

Политиколог Иван Томић је изјавио за РТС да је Београд за Србе на Косову и Метохији много више од политичког центра, јер представља најважнији институционални ослонац у настојањима да опстану на том простору. Томићеве колеге Огњен Гогић и Милица Андрић Ракић напомињу да косметски Срби страхују за своја примања те да у том сислу од нове власти очекује сређивање платних спискова и промена кадрова.

Једнострани потези Приштине претходних година угрозили положај Срба, док су реакције међународне заједнице углавном остајале на саопштењима, због тога, каже Иван Томић, део становништва има утисак да је препуштен сам себи.

„Очи Срба на Косову и Метохији одувек су биле упрте ка званичном Београду. Он је за нас најважнији институционални ослонац и подршка у нашој борби за опстанак и останак на овим просторима“, каже Томић.

Указује на то да су једностране акције Приштине озбиљно нарушиле Бриселски дијалог и отежале комуникацију представника Срба са приштинским властима.

Томић сматра да је неопходно узети у обзир и демографски положај српске заједнице, чији је утицај на изборне процесе ограничен, док је њена институционална и економска повезаност са Београдом изузетно велика.

Као један од првих задатака нове владе Томић издваја успостављање непосредне комуникације са становништвом на Косову и Метохији и доношење јасне, дугорочне стратегије.

„Важно је да народ добије утисак да је држава овде, да је држава присутна и да је ту да пре свега разговара и види како је могуће одговорити на наше потребе и проблеме“, наглашава Томић.

Према његовим речима, досадашњој политици недостајала је дугорочна стратегија са јасно утврђеним приоритетима, а нова власт морала би више пажње да посвети конкретним резултатима државне подршке.

„Потребно је да нова влада разуме да се Косово и Метохија не бране само политичким паролама и да све оно што се изговори у Београду има директан утицај на Србе који овде живе“, истиче Томић.

Додаје да успех државне политике не треба мерити само количином уложеног новца, већ и тиме да ли грађани живе боље и имају услове да остану на својим огњиштима.

Гогић: Срби страхују за плате, пензије и радна места

Политиколог Огњен Гогић, који се непосредно пре гостовања на РТС-у вратио са Косова и Метохије, каже да су Срби збуњени политичким променама у Београду и да је њихова највећа брига однос будуће владе према њима.

Објашњава да су изборни резултати међу Србима на Косову и Метохији били знатно другачији од резултата на нивоу Србије, због чега постоји бојазан да би нова власт могла негативно да се односи према онима који су већински подржали Српску напредну странку.

„Код Срба постоји нека врста бојазни да ће можда нова влада њима замерити то што су заправо гласали већински за Српску напредну странку“, наводи Гогић.

Посебно је важно, сматра, што је Југослав Гашић из Косовске Митровице преко РТС-а поручио да неће бити промена када је реч о примањима која стижу из Србије.

„Питају се сви шта ће бити са радним местима које Србија обезбеђује на Косову и врло је важно да нова влада шаље поруке да ту неће бити никаквих промена“, наглашава Гогић.

Додаје да се очекује да ће нова влада наставити исплату примања, али и преиспитати спорне издатке и трансакције, уколико их има.

Према његовој оцени, важно је да грађани добију јасне поруке о будућој политици Београда, а да ће се након формирања владе видети како ће најављене мере изгледати у пракси.

Истиче да ће важан показатељ будуће политике бити и експозе новог премијера, односно место које ће питање Косова и Метохије имати у програму нове владе.

Андрић Ракић: Очекује се сређивање платних спискова и промена кадрова

Извршна директорка Нове друштвене иницијативе Милица Андрић Ракић сагласна је да међу Србима на Косову и Метохији постоји забринутост, али указује на то и да су политичке промене у Београду тамо прихваћене са извесним закашњењем.

Објашњава да је српска заједница више од деценије била изложена порукама да ниједна друга власт у Србији неће пружати једнаку политичку и економску подршку Србима на Косову и Метохији.

„Тренутно смо у некој врсти транзиције између онога што смо знали све ове године и овог новог поретка који је био доста неочекиван за заједницу“, каже Андрић Ракић.

Верује да би се атмосфера могла променити већ до председничких избора.

Наводи да је у Косовској Митровици нешто више од 30 одсто бирача подржало Студентску листу и да ти грађани од нове власти пре свега очекују промене у функционисању српских институција.

„Од тих људи очекивање је првенствено сређивање платних спискова, дакле уклањање људи који примају више плата, свођење на једну или ниједну уколико немају трајно запослење у српском систему“, истиче Андрић Ракић.

Други важан захтев, додаје, јесте промена руководилаца српских институција, јер се очекује да Српска листа више неће управљати тим системом.

Истовремено наглашава да победа Студентске листе на изборима не мења положај Српске листе у приштинским институцијама.

„Српски систем је главни послодавац и најважнији је за економски опстанак, јер је, нажалост, ниво услуга који нам се пружа из године у годину све гори, што због акција из Приштине, што због недовољног интересовања Београда да неке од тих ствари поправи“, оцењује Андрић Ракић.

Шта ће бити са Српском листом?

Говорећи о најави Студентске листе да неће сарађивати са Српском листом, Андрић Ракић оцењује да је њен досадашњи утицај пре свега произлазио из управљања српским институцијама и ресурсима.

Сматра да би губитак приступа тим ресурсима значајно смањио политичку моћ Српске листе, која је, према њеној оцени, већ маргинализована у приштинском систему.

„Кључни део моћи Српске листе заправо се црпео из тога што су управљали српским системом, где имате хиљаде запослених са платама које су значајно веће него у косовском систему“, објашњава Андрић Ракић.

Указује да власти у Приштини настоје да централизују надлежности и ограниче овлашћења општина, не само оних са српском већином, што додатно смањује политички утицај Српске листе.

Према њеној оцени, Српску листу оптерећује и то што је део јавности доживљава као „аутократску и „корумпирану политичку организацију повезану са криминалом“.

Наводи да су њени представници од 2013. године добијали политичку подршку Београда ради спровођења споразума који нису били популарни у српској заједници, због чега нису морали да се боре за наклоност бирача на начин карактеристичан за политичку конкуренцију.

„Били су ту зато што је Београд рекао: ‘Они су наши представници, гласајте за њих.’ А сада се надам да ће се то променити“, каже Андрић Ракић.

Истиче да је за српску заједницу важно да у приштинском парламенту задржи довољан број посланичких места за коришћење механизма двоструке већине, који представља заштиту њених интереса.

Сматра да би једна доминантна српска политичка организација могла да обезбеди такву заступљеност, али да унутар ње морају постојати демократија, политичка конкуренција и избор кадрова на основу способности.

Гогић: Нека врста координације мора да постоји

Огњен Гогић упозорава да нова влада у Београду неће имати велики простор за нагле промене политике према Косову и Метохији, јер су претходних година преузете међународне обавезе које се не могу једнострано поништити без последица.

Ипак, сматра да Београд може значајно да промени начин функционисања институција које су и даље у систему Србије.

„Очекујемо да видимо кадровске промене, пре свега од Канцеларије за Косово и Метохију, али онда и по дубини, у управним окрузима и привременим органима, као и у здравственом и образовном сектору“, наводи Гогић.

Каже да би управо у тим областима требало обезбедити праведнију расподелу ресурса и услуга, као и избор кадрова према стручности и способностима.

Као најосетљивије питање издваја однос нове власти према Српској листи.

Иако је најављено да сарадње неће бити, Гогић сматра да се не може занемарити чињеница да Српска листа има власт у општинама и представнике у приштинском парламенту, чије одлуке директно утичу на живот Срба.

„Мора постојати нека врста координације. Ако не сарадња, онда координација између Српске листе и Београда“, истиче Гогић.

Као пример наводи могућност да специјални представник ЕУ за дијалог Петер Соренсен током разговора са Београдом и Српском листом добије различите поруке о положају српске заједнице.

„Замислите ситуацију да Српска листа каже једно, а Београд друго о положају Срба. То би била ситуација која је веома штетна за положај Срба и због тога ће бити потребно да се нађе неки заједнички језик“, упозорава Гогић.

Томић: Одлазак младих и продаја имовине међу највећим проблемима

Иван Томић сматра да би први потез нове власти требало да буде свеобухватно и објективно сагледавање стања српске заједнице на Косову и Метохији.

Потребно је, како каже, утврдити у каквим условима раде српске институције, којим људским и материјалним ресурсима располажу и зашто поједине мере годинама не дају очекиване резултате.

Посебно указује на потребу да се преиспитају платни спискови и направи разлика између оних који заиста живе и раде на Косову и Метохији и оних који остварују права захваљујући политичким везама.

„Крајње је време да се томе стане на крај, јер би се управо уређивањем тог система створио простор за праведнију расподелу радних места и нове могућности за младе људе“, наглашава Томић.

Као други велики проблем издваја демографско пражњење, одлазак младих и продају српске имовине.

Наводи пример из Грачанице, где су, према његовим речима, пре неколико месеци две велике парцеле у центру продате Албанцима, а на њима се граде комерцијални објекти.

„То су парцеле које се налазе на стотину метара од саме општине и на неких петсто метара од манастира Грачанице“, указује Томић.

Сматра да је неопходно утврдити због чега становништво продаје имовину и зашто млади одлазе, као и шта држава може да учини да их задржи.

Трећи приоритет, према његовој оцени, мора бити транспарентна расподела бесповратних средстава и других облика државне помоћи.

„Мора да се испита да ли су сви грађани у претходном периоду имали једнаке могућности да конкуришу и остваре право на подршку државе или су одређени људи били привилеговани због своје политичке припадности“, каже Томић.

Наглашава да државна помоћ не сме бити средство политичког условљавања и награђивања лојалности, већ подршка свим грађанима којима је потребна.

„Не смемо да гледамо само кроз новац који улази, већ кроз резултате – колико је људи захваљујући том новцу остало овде, колико је породица добило сигурност, колико је младих добило посао и колико је деце добило разлог да своју будућност гради на овим просторима“, поручује Томић.

Андрић Ракић: Први знак промена био би повратак заједништва

На питање шта би за Србе на Косову и Метохији био први знак да се политика Београда мења набоље, Милица Андрић Ракић истиче да не може говорити у име целе заједнице, али да би за њу то било веће грађанско ангажовање.

Објашњава да су протести које је раније организовала Српска листа често били оспоравани због тврдњи да су учесници на њих долазили под притиском, без обзира на разлоге због којих су протестовали.

„Оно чему се заиста надам јесте повратак заједништва, мало већа мобилизација заједнице и мало више емпатије међу људима у заједници за заједничко добро“, поручује Андрић Ракић.

(РТС)