Сећање на Дену Дебељковића: За школу и цркву у Липљану нема важније особе од њега
Срби из Липљана су 11. нобембра одали почаст и сетили се свог првог учитеља и пароха Дене Дебељковића кога су 1916. године свирепо убили бугарски војници током првих дана окупације ове вароши у Великом рату. Парастос крај гроба липљанског учитља и националног радника служио је парох Драгиша Јеренић.
Младен Дена Дебељковић није био само парох и први учитељ који се у свој крај вратио по завршетку Призренске Богословије и учитљске школе у Београду био је и национални радник, учествовао у успостављању српске власти и формирању институција у овом делу наше земље. Утицао је и на очување српског националног и верског идентитета, тако што се упорно борио против грчког уплива и утицаја.
Историја бележи да су у једном периоду српски свешеници на Косову и Метохији били свирепо убијани и прогањани од стране турских власти, а упражњена места у црквама тада је заузимало грчко свештенство. Дебељковић се упорно борио против јеленизације унутар српске цркве.
Никако не смемо занемарити чињеницу да је захваљујући његовом марљивом раду у архиву Српске академије наука и уметности у рукописима остала до сада најбогатија грађа о обичајима и веровањима Срба на Косову и Метохији.
Радио је такође на терену, оставио је забележене готово све облике усменог казивања од лирских, обредних,обичајних, верских, родољубивих све до епских песама, легенди и прича о животињама.
Дебељковић јебележо је такође и бајке, шаљиве приче, неретко га и с правом многи хроничари називају Вуком Караџићем старе Србије управо јер је бележио изреке, пословице, загонетке, питалице, клетве, заклетве, здравице и говорне игре са Косова и Метохије.
Део ових рукописа објавио је професор Народне књижевности са Приштиског унивезитета Владимир Бован под насловом Српске народне умотворине са Косова из рукописа Дене Дебељковића.
Бележи се такође да је Дебељковић био висок и наочит човек, да је јахао белог коња када је обилазио парохијане због чега је често упадао у очи турцима и арнаутима. Свирепо је убије од стране Бугарских окупатора 1916 године, а сахрањен је у порти цркве у Липљану иза олтара старе црвке.
Овдашњи Срби никада нису заборавили свог учитља и пароха који је код њих будио понос и наду у најтежим временима, која по много чему подсећају на ова данашња.
Сваког 11. новемба липљанци се окупе крај гроба Дене Дебељковића и сете се на свој славног претка, а ове године је први пут и у тамошњој школи „Браћа Аксић“ организована недеља Дене Дебељковића.
„За школу нема важније личности јер је он био један од првих учитеља, а тада је и школа била у црквеној порти. На овај начин желимо да нагласимо да су и црква и школа увек биле једно. Школа одвојена од црке је само образовна установа, а школа повезана са црквом има просветитељску улогу и делатност“, подсетио је отац Драгиша Јеренић.
Додаје да се и црква и народ труде да сачувају успомену на свог првог учитеља и пароха додајући да се у црквеној порти планира отварање спомен – собе Дени Дебељковићу у којој ће бити изложена писана дела и старе фотографије липљанског пароха и учитеља.
И. Миљковић
