Данас су Свети Врачи
Српска православна црква и њени верници данас обележавају Светог Козму и Дамјана, познатије као Свете Враче, светитеље који се у хришћанској традицији сматрају заштитницима лекара и исцелитеља.
Свети врачи су поштовани вековима, а празник је временом постао и крсна слава бројних породица, као и лекарске професије у Србији.
Свети Козма и Дамјан заузимају посебно место у православној традицији, али њихова прича није значајна само у религијском контексту. Она говори и о начину на који су се у раном хришћанству преплитале медицина, вера и идеја о лечењу као служењу другима, а не као начину стицања материјалне користи.
Према хришћанском предању, Козма и Дамјан били су браћа пореклом из Мале Азије, која су се бавила лечењем људи и животиња. Своје медицинско знање и способности користили су како би помагали болеснима, не тражећи новац за свој рад. Управо због тога у црквеној традицији познати су као бесребреници, односно они који не примају сребро за своје услуге.
Њихов надимак Врачи такође има занимљиво језичко порекло. Реч „врач“ у старијем словенском и црквенословенском језику означавала је лекара, односно човека који се бави лечењем. Данашње значење ове речи, које се чешће повезује са магијским радњама и врачањем, не одговара њеном историјском значењу у називу празника.
Од Византије до Балкана
Историја поштовања Козме и Дамјана сложенија је него што се на први поглед чини. Наиме, у хришћанској традицији током векова развиле су се различите приче о светитељима истих имена, због чега се у појединим црквеним изворима разликују три пара: азијски, римски и арапски Козма и Дамјан.
За празник који се обележава 14. новембра везује се азијска традиција, док се други пар светитеља, римски Козма и Дамјан, прославља 14. јула. Постоје и арапски свети бесребреници, чији се спомен обележава у октобру.
Важно је напоменути да за историјско постојање све тројице парова не постоје сачувани непосредни документарни докази. Њихови животи познати су првенствено кроз хагиографске текстове, односно црквена житија, која су настајала и развијала се током векова. Управо зато историчари религије разликују историјске податке од касније обликованих црквених предања.
О ширењу њиховог култа писао је и бугарски етнолог и фолклориста Рачко Попов у научном раду „Свети исцелитељи браћа Козма и Дамјан у народним веровањима балканских народа“. Према његовој анализи, поштовање двојице светитеља најпре се развијало у Источном римском царству, чије је средиште био Цариград, а затим се проширило на Балкан и Русију.
Попов указује и на то да је њихов култ имао неколико слојева: од представе о двојици светих близанаца до изразито развијеног поштовања њихових исцелитељских способности. Овакав развој показује колико су светитељи који су повезивани са лечењем били важни у друштвима у којима је болест представљала једну од највећих животних неизвесности.
Свети Врачи у српској средњовековној уметности
Поштовање Козме и Дамјана оставило је траг и у српском средњовековном наслеђу. Једна од познатијих представа ових светитеља налази се у Пећкој патријаршији, изнад саркофага архиепископа Данила Другог.
На иконама и фрескама најчешће су приказани у средњовековној одећи, са кутијама за лекове у рукама, чиме се наглашава њихова улога исцелитеља. Оваква иконографија није само религијски симбол, већ и сведочанство о томе колико су се представе о лечењу и духовној помоћи преплитале у средњовековном хришћанском свету.
