Данас је Петровдан

Српска православна црква и њени верници прослављају Петровдан, празник који је посвећен светим апостолима Петру и Павлу.

Данас се завршава Петровски пост, који је почео у понедељак, 8. јуна. Пост није издвојен обичај без циља, већ период припреме за празник двојице великих апостола. Кроз тај период верници настоје да уђу у празник мирније, сабраније и са више духовне пажње.

Завршетак поста не треба доживети само као дан када се поново једе мрсна храна. Много је важније разумети да се пост завршава празником који подсећа на апостолску веру, пожртвовање, проповед и служење. Зато се крај поста природно повезује са одласком у цркву, молитвом, причешћем за оне који су се припремали и породичним обележавањем Петровдана.

Иначе, Петар и Павле су први проповедници хришћанства и најближи ученици Исуса Христа, а сам празник се сврстава у 15 највећих хришћанских празника.

Ко је Свети апостол Петар?

Свети апостол Петар биоје рибар и најпре се звао Симеон. Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: „Ти су Христос, Син Бога живога“. Петар је чинио велика чуда: лечио је болесне, ваксрсавао мртве, чак су се и од његове сенке исцељивали болесници.

Павле је био гонитељ хришћана

Свети апостол Павле био је родом из Тарса, најпре се звао Савле, а био фарисеј и гонитељ Хришћанства. Према предању био је десет година млађи од Христа. Поверовао је у његову проповед и постао један од навећих проповедникаи теолога прве хришћанске цркве. Пошто је испунио дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, организовао цркву у многобројним местима, могао рећи: „Не живим ја, него нгјиХристос живи у мени“, тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар.

Многи Срби славе Петровдан

Петровдан је у Србији слава многих кућа. Сматрао календарском границом у години, као један од кључних датума летњег циклуса празника, и често се повезује с Ивањданом. Обележава промене у природи које доносе следеће годишње доба и хладније време, а прати га много обичаја.

Народни обичаји широм Србије

На Петровдан су чести сабори, а обичај је да се пале лиле, велике ватре које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Деца припреме савијену брезову кору у коју нагурају сламу, запале је и обилазе торове и колибе. Паљење ватре и лила симболизује време када су цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их.

Некада је народ рано ујутро на овај дан стоку прскао водом да би била здрава, а чобани су плели венце и стављали их стоци на рогове.

На Петровдан се ништа не ради у пољу, нарочито се не упрежу коњи у кола.

Општи је обичај код Срба у Војводини да се до Петровдана нису смеле сећи јабуке ножем, нити се смело јабукама лоптати, или пак ударати једну о другу јабуку, јер се веровало, да ће ако се то чини, падати крупан град и уништити усеве.

У неким селима јужног Баната на Петровдан ујутру разносе јабуке првим суседима за душу умрлих, а понегде се јабуке односе у цркву на освештење.

Општи је обичај да се за Петровдан месе колачи са јабукама који се зову “петровача”.

(Курир)