Данас је Тодорова субота

Теодорова субота, Тодорова субота, Тодорица, посвећена је догађају који се десио у вези са светим великомучеником Теодором Тироном и кољивом.

Када је цар Јулијан Отпадник наредио да се сва храна на тргу покропи жртвеном идолском крвљу, како би се Хришћани оскрнавили, свети Теодор се јавио градском Епископу Евдоксију рекавши му да народу нареди да једе  варену пшеницу. У спомен на овај догађај, у петак после литургије пева се молебни Канон св. великомученику Теодору, који је написао преподобни Јован Дамаскин.

Прва субота Васкршњег поста у Јерусалиму била је посвећена св. Теодору већ у VII веку, а Канон св. Теодора који се поје у суботу на јутрењу написао је у XI веку Митрополит Јован Евхаитски. Тодорова субота је прва субота Васкршњег поста па према томе покретан празник који спада уз Васкршњи циклус празновања. Дан је посвећен Теодору Тирону, кога Црква слави 17. фебруара, а у Теодорову суботу успомену на његово јављање Епископу Евдоксију, прве суботе прве недеље поста.

Народни обичаји и веровања

За Светог Теодора, народски, Тодора верује се да је заштитник стоке, нарочито коња, па се овај дан назива још и Коњски дан. У таковском крају овај светац се слави, јер се верује да лечи од падавице. Сељаци у то време одлазе у оближње манастире са болеснима, пале свеће и моле се светом Теодору за здравље. Родитељи тада шаљу децу да се причесте.

Срби у Војводини верују да ноћу у очи светог Тодора јашу поворке белих коња. Међу њима је предводник хроми коњ. Постоји веровање да је и сам Свети Тодор јахао таквог хромог коња, па се зато може чути и назив Хрома субота. На Тодорицу по први пут излазе змије након зимског мировања. На Косову мисле да је некада свети Теодор управљао змијама које су имале ноге. Кад су змије почеле да уједају људе, он се наљути на њих, одузе им ноге, а људе научи како да их туку штаповима и хватају.

Теодорова субота спада у оне празнике који славе почетак летњег периода, па се тако у селима око Прокупља може чути да је то дан када Свети Теодор узјаше коња и оде да доведе лето. Друга прича каже да је то дан када роде поткивају своје невидљиве коње, пред велики пут, да би стигле у наше крајеве за Младенце.

Повезани чланци

Back to top button