Данас славимо Светог Јована Крститеља

Српска православна црква (СПЦ) и њени верниц данас славе Светог Јована Крститеља, једног од навећих хришћанских светаца. У Србији, као своју крсну славу, овај дан обележава велики број верника.

Овај датум у календар је уписан црвеним словом, што значи да не треба радити кућне, нити било које друге послове.
Свети Јован се назива Крститељем зато што је у реци Јордан крстио Исуса Христа. Зато у нашем народу постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења.

Он је многе хришћане крстио у реци Јордан, што доказује да је он постојао као историјска личност. Предање каже да је Јован крстио и оне који су се покајали што одмах нису веровали у хришћанство.
Живео је потпуно аскетским животом, хранио се искључиво инсектима и медом, а увек је био обучен у камиљу кожу.

Историјски подаци сведоче да је Јован погубљен у време краља Ирода. Осуђен је на смрт због практиковања хришћанства које је тада било заробљено, а убијен је тако што му је одсечена глава. Његова десна рука, она којом је захватио воду из Јордана када је крстио Исуса Христа, и даље је у власништву Српске православне цркве, а чува се у манастиру на Цетињу. Руку су у Европу донели малтешки витезови, који су је поклонили руском цару Николају. Касније су је Србима на чување, односно краљевској династији Карађорђевић, поверили руски витезови који су емигрирали из Русије, а у виду знака захвалности што је наша држава примала све избеглице.
Рука Светог Јована најпре је чувана у српској патријаршији, да би 1941. пред најездом Немаца однета у манастир Острог где ју је на чување оставио краљ Петар Други Карађоређвић.

За ову славу везује се обичај прања иконе. Обичај прања икона подразумевао је да се на данашњи дан иконе износе из куће после јутрења на реку, или бунар и да се умивају. Иконе су се брисале крпом која је поквашена у води.
Мада је обичај одавно нестао, тада се веровало се да ће онога ко не умије икону стићи казна, те да ће му се те године одузети руке и ноге.