Мере ЕУ према Приштини остају и после формирања локалних самоуправа на северу Косова

Француска и Италија, уз подршку Шпаније, Мађарске и Словачке су се на последњем састанку успротивиле укидању мера против Косова. С друге стране, „најмање 13 земаља“ је затражило да се оне укину. Европска комисија, према речима неких европских дипломата, „крије иза неких држава чланица и игра двоструку игру“, открива приштинска Коха позивајући се на дипломатске изоре.  

Иако је Европска унија одавно упозоравала да ће мере против Косова бити укинуте када се заврши „нормалан пренос локалне самоуправе на северне општине“, не очекује се да ће до укидања мера доћи, барем не пре него што се заврше избори 28. децембра.

Више дипломатских извора у ЕУ потврдили су да прате расположење међу државама чланицама ЕУ, које су и даље подељене око укидања мера, иако је велика већина њих за тренутно укидање мера.

Одмах након конституисања општинских скупштина на Косову и након полагања заклетве градоначелника постављено је питање укидања казнених мера Пришитни али до сада није добијен одговор, упркос чињеници да је више пута понављано да ће мере бити уклоњене, након што је испуњен најновији услов, онај о „нормалном преносу локалне самоуправе“.

У међувремену, у дискусијама на нивоу амбасадора земаља чланица ЕУ прошле недеље, када су се разматрали закључци који ће бити усвојени на састанку Савета за опште послове, поделе између земаља чланица су поново дошле до изражаја.

Европска комисија, према речима неких европских дипломата, „се крије иза неких држава чланица и игра двоструку игру“. Представници Комисије на овим састанцима су рекли да су спремни да наставе са даљим укидањем мера, ако дође до правилног преноса локалне власти, али неки дипломате сумњају да Комисија нема искрену вољу да то учини.

Француска је изразила сумњу да ли су стране предузеле искрене кораке ка деескалацији на северу током 2025. године. Али иако је поменула „стране“, чињеница је да је само Косово претрпело санкције због ове ситуације. Србија није имала санкције, иако је сама ЕУ више пута изјавила да је уклањање Срба из косовских институција на северу „најозбиљније кршење обавеза Србије према споразумима о дијалогу“.

Италија је, с друге стране, према речима дипломата, рекла да сада треба да сачека да се заврше децембарски избори пре него што крене са „постепеним“ укидањем мера. Земље које се заправо противе укидању мера помињу да чак и када до њих дође, оне треба да се укидају „постепено“.

Према дипломатским изворима, Немачка, Словенија, Хрватска, Естонија, Луксембург, Белгија, Холандија, Финска, Малта, Аустрија, Ирска, Пољска и Шведска биле су укључене у ове састанке ради укидања мера. Неке од њих су захтевале да се мере одмах укину. Неки су их назвали апсурдним и позвали су да се такве мере избегавају у будућности. Немачка је саопштила да би укидање требало да узме у обзир пренос локалне самоуправе на север. Дискусија је вођена пре полагања заклетве градоначелника општина на северу.

Чак се и Служба за спољне послове ЕУ (EEAS) изјаснила у корист укидања мера против Косова, док Европска комисија не дели такав „ентузијазам“. Многе земље ЕУ су иритиране овим мерама и виде их као „доказ да ЕУ није имала уравнотежен приступ према Косову и Србији“. Случајно или не, управо земље које не желе укидање мера против Косова посвећене су отварању поглавља у преговорима о приступању ЕУ са Србијом.

(КОХА)