Mere EU prema Prištini ostaju i posle formiranja lokalnih samouprava na severu Kosova
Francuska i Italija, uz podršku Španije, Mađarske i Slovačke su se na poslednjem sastanku usprotivile ukidanju mera protiv Kosova. S druge strane, „najmanje 13 zemalja“ je zatražilo da se one ukinu. Evropska komisija, prema rečima nekih evropskih diplomata, „krije iza nekih država članica i igra dvostruku igru“, otkriva prištinska Koha pozivajući se na diplomatske izore.
Iako je Evropska unija odavno upozoravala da će mere protiv Kosova biti ukinute kada se završi „normalan prenos lokalne samouprave na severne opštine“, ne očekuje se da će do ukidanja mera doći, barem ne pre nego što se završe izbori 28. decembra.
Više diplomatskih izvora u EU potvrdili su da prate raspoloženje među državama članicama EU, koje su i dalje podeljene oko ukidanja mera, iako je velika većina njih za trenutno ukidanje mera.
Odmah nakon konstituisanja opštinskih skupština na Kosovu i nakon polaganja zakletve gradonačelnika postavljeno je pitanje ukidanja kaznenih mera Prišitni ali do sada nije dobijen odgovor, uprkos činjenici da je više puta ponavljano da će mere biti uklonjene, nakon što je ispunjen najnoviji uslov, onaj o „normalnom prenosu lokalne samouprave“.
U međuvremenu, u diskusijama na nivou ambasadora zemalja članica EU prošle nedelje, kada su se razmatrali zaključci koji će biti usvojeni na sastanku Saveta za opšte poslove, podele između zemalja članica su ponovo došle do izražaja.
Evropska komisija, prema rečima nekih evropskih diplomata, „se krije iza nekih država članica i igra dvostruku igru“. Predstavnici Komisije na ovim sastancima su rekli da su spremni da nastave sa daljim ukidanjem mera, ako dođe do pravilnog prenosa lokalne vlasti, ali neki diplomate sumnjaju da Komisija nema iskrenu volju da to učini.
Francuska je izrazila sumnju da li su strane preduzele iskrene korake ka deeskalaciji na severu tokom 2025. godine. Ali iako je pomenula „strane“, činjenica je da je samo Kosovo pretrpelo sankcije zbog ove situacije. Srbija nije imala sankcije, iako je sama EU više puta izjavila da je uklanjanje Srba iz kosovskih institucija na severu „najozbiljnije kršenje obaveza Srbije prema sporazumima o dijalogu“.
Italija je, s druge strane, prema rečima diplomata, rekla da sada treba da sačeka da se završe decembarski izbori pre nego što krene sa „postepenim“ ukidanjem mera. Zemlje koje se zapravo protive ukidanju mera pominju da čak i kada do njih dođe, one treba da se ukidaju „postepeno“.
Prema diplomatskim izvorima, Nemačka, Slovenija, Hrvatska, Estonija, Luksemburg, Belgija, Holandija, Finska, Malta, Austrija, Irska, Poljska i Švedska bile su uključene u ove sastanke radi ukidanja mera. Neke od njih su zahtevale da se mere odmah ukinu. Neki su ih nazvali apsurdnim i pozvali su da se takve mere izbegavaju u budućnosti. Nemačka je saopštila da bi ukidanje trebalo da uzme u obzir prenos lokalne samouprave na sever. Diskusija je vođena pre polaganja zakletve gradonačelnika opština na severu.
Čak se i Služba za spoljne poslove EU (EEAS) izjasnila u korist ukidanja mera protiv Kosova, dok Evropska komisija ne deli takav „entuzijazam“. Mnoge zemlje EU su iritirane ovim merama i vide ih kao „dokaz da EU nije imala uravnotežen pristup prema Kosovu i Srbiji“. Slučajno ili ne, upravo zemlje koje ne žele ukidanje mera protiv Kosova posvećene su otvaranju poglavlja u pregovorima o pristupanju EU sa Srbijom.
(KOHA)
