Слика медија на Косову: Стабилне финансије за стабилне и независне медије
Медији на Косову могу да се боре за слободу говора и буду независни само уколико су економски стабилни и јаки, а пандемија ковида 19 је утицала је лоше на рад свих, нарочито медија мањинских заједница закључено је на дебати “Медијске слободе и економски положај новинара на Косову” која је одржана у Медија центру у Чаглавици.
Број инцидената и напада на новинаре од почетка године износи 13 што је у односу на прошлу и претпрошлу годину забрињавајућа статистика, рекао је шеф Одељења за медије и заменик директора Одељења за демократизацију мисија ОЕБС-а на Косову Дане Коруга.
Он оцењује да је Косово успело да остане стабилно и не девалвира у медијском смислу али да је положај медијских радника и даље незавидан и лош.
„Постоје неке добре и лоше ствари, положај новинара и даље је забрињавајући, ниске плате, уговори, непостојање синдиката за новинаре. Све су ово питања која треба решавати и која су забрињавајућа када говоримо о стабилизовању медијске заједнице“, рекао је Коруга
Иако је на основу извештаја индекса мерења слободе медија „Репортера без граница“ Косово са 78 попело на 61 позицију, овај скок је у пракси невидљив и представља само статистику која ништа не значи, каже чланица извршног одбора Удружења новинара Србије на Косову Маја Фићовић.
Наводи да су јаки, стабилни и независни медији неопходни друштву како би могле да се остваре медијске слободе.
„Новинарска професија је дефинитивно унижена и свако сматра и на Косову и у региону да може да коментарише, суди и критикује рад новинара и да може да позове да тражи исправку наслова, вести тако да су новинари заиста под великим притиском (…) Мислим да још много треба да се ради да би заиста медији били и стуб демократије и да на прави начин буду чувари демократије, да се штите и од напада политичара и од напада појединаца јер једино тако се брани право грађана и Косова и свих осталих у региону на приступ слободним и независним информацијама“, рекла је Фићовић.
Медији на српском углавном преживљавају од пројектног финансирања. Професија бележи и кадровски дефицит јер се млади радије одлучују за мање стресна а више плаћена занимања.
Пандемија вируса Ковид 19 угрозила је и успорила рад медија, а помоћ институција редакцијама како би успешно премостиле финансијске проблеме је изостала. Директор Радио „Омега 3“ из Призрена, који емитује програм на бошњачком језику, Рамче Каси каже да се тешка економска ситурација нарочито осећа у медијима мањинских заједница.
„На основу искуства од 22 године рада, нико од мањинских медија не може да опстане ако не добије пројекте и то ако је привржен некој политичкој странци. Нажалост, онда ти медији нису независни они прате активности неког у влади или председника неке странке и нормално је да ће они добијати пројекте“, рекао је Каси.
Председник Удружења новинара Косова Џељаљ Реџа каже да свака власт, на себи својствен начин, својим наративима утиче на медије те да је прошле али и током ове године појачан утицај људи из власти на косовске медије у целини.
„Као Удружење новинара Косова у начелу ми бранимо рад новинара као појединаца али и позицију новинара у уредништву јер тај положај мора да буде економски стабилан. У одсуству новинарског синдиката ми покушавамо да имамо ту улогу иако немамо комуникацију са властима у том смислу али покушавамо да им пренесемо забринутости новинара и медија и покушавамо да побољшамо интерес компанија да се рекламирају а новинари у невећинским заједницама су још у горем положају“, рекао је Реџа.
Већини медија, нарочито мањинским, прети затварање због недостатка пара. Током пандемије на Косову су престала да излазе готово сва штампана издања али се бележи и почетак рада две нове ТВ станице на албанском. На дебати је речено и да ће се примена Уредбе о обавезном лиценцирању регистрованих медија на Косову многима представљати проблем за даљи рад.
И. Миљковић
