Suđenje Časlavu Joliću: Svedok izjavila da je videla ko je tukao Albanca i to nije bio Časlav

Suđenje Časlavu Joliću (55), koga specijalno Tužilaštvo u Prištini tereti za navodni ratni zločin počinjen tokom ratnih dejstava na KiM 1998. godine nastavljeno je danas pred Osnovnim sudom u Prištini saslušanjem svedoka Sanje Marković, prenosi Zakletva pravde.

Svedok Sanja Marković je izjavila da je videla izvesnog Duleta Pejčinovića i Zorana Jolića kako tuku Albanca Zefa Maljesijua ali da okrivljeni Časlav Jolić nije bio među njima. Kako je opisala slučaj se odigrao u maju 1998. godine, a ona je to videla dok je čuvala krave. Časlava Jolića je, kako je rekla, poznavala kao komšiju i prodavca drva, voća i povrća na lokalnoj pijaci u Istoku.  

Posvedočila je da su izvesni Dule Pejčinović i Zoran Jolić radili u Policiji i da je na lični zahtev došla da svedoči u korist osumnjičenog Časlava Jolića jer je on, kako je naglasila on nevin i nije učestvovao u onome za šta ga tužilaštvo tereti. Dodala je i da je Jolić, kako joj je poznato, u Policiji počeo da radi krajem 1998. godine.

Veće kojim je predsedavao sudija Musa Kondželji odbilo je na početku sednice predlog advokata odbrane Miodraga Brkljača za saslušanje svedoka Zorana Jolića i Vuka Pejčinovića uz  obrazloženje da ne postoji komunikacija, odnosno kako je naveo, međunarodna krivična saradnja između Kosova i Srbije.

Časlav Jolić je uhapšen 3. juna 2022. godine u Đurakovcu i na prvom ročištu u decembru iste godine izjasnio se da nije kriv za delo koje mu se stavlja na teret. Otac je četvoro dece sa boravištem u centralnoj Srbiji. Iako je više puta dolazio na Kosovo i Metohiju naprasno je uhapšen kada je nakon očeve smrti došao u Istok kako bi pribavio dokumentaciju u vezi sa ostavinskom raspravom.  

Specijalno tužilaštvo je 18. novembra 2022. godine podiglo optužnicu protiv Časlava Jolića iz Istoka je se sumnja da je za vreme rata u saučesništvu sa drugim licima, kršeći pravila međunarodnog prava primenio mere mučenja i nanošenja velike patnje ili povrede telesnog integriteta ili zdravlja prema civilnom stanovništvu koje nije direktno učestvovalo u ratnom sukobu.  

(Zakletva pravde)