Свети Трифун, празник виноградара, природа се полако буди

Српска православна црква (СПЦ) данас слави Светог мученика Трифуна, који је страдао за хришћанску веру.

У црквеном календару овај дан је означен црним подебљаним словом, а обележава се и као претпразништво Сретења које се обележава 15. фебруара. 

Свети Трифун се сматра заштитником многих заната и оних који искрено воле и негују хришћанску љубав. Виноградари посебно славе Светог Трифуна, док га својим заштитником сматрају и гостионичари. 

На данашњи дан виноградари иду у винограде, орезују лозу и вином заливају чокоте, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу, после дугог зимског периода. 

Виноградари кажу да „ваља“ да се на данашњи празник пореже барем један чокот винове лозе и залије вином – да година буде родна, а од јесени вино слатко. Због овог обичаја, у источној Србији Светог Трифуна зову и Орезач или Заризој. 

Српске породице Светог Трифуна славе као крсну славу. Моле му се да заштите поља од поплава, града и разних временских непогода.

Верује се да ако на Трифундан пада снег или киша, биће кишна и родна година. Ако је ведро, година ће бити сушна и неродна. Верује се, такође, да после овог дана зима полако почиње да попушта – то Свети Трифун на свој празник пободе у земљу угарак и снег почне да се топи. 

Свети Трифун рођен је у селу Кампсади у Фригији од сиромашних родитеља. У детињству чувао гуске. И још од детињства на њему је била велика благодат Божја, те је могао исцељивати болести на људима и на стоци, и изгонити зле духове. 

Српска православна црква, верујући у чудну моћ молитвеног заступништва светог мученика Трифуна, установила је нарочити молитвени чин, који се врши са њивама или баштама, ако се догоди штета од инсеката, мишева и других животиња. Кад се врши овај чин узима се зејтин из кандила светог Трифуна и богојављенска водица, па свештеник унакрст шкропи њиву, башту или виноград, и поред осталог чита и „заклинаније свјатаго мученика Трифуна“. На тај начин свети Трифун се сматра заштитником пољских усева. 

Наши виноградари због тога славе светог Трифуна као патрона, па тога дана иду у винограде, орезују по коју лозу и вином заливају по који чокот, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу, после дугог зимског мртвила, па да почне бујати у пролеће које се већ почиње примицати. Због тога светог Трифуна у Источној Србији зову Орезач и Заризој.

Буде се природа и љубав

Са овим даном стиже пролеће, да се буди природа и најузвишеније осећање код људи – љубав. 

Обичај да се 14. фебруара слави празник заљубљених потиче из времена античке Грчке и Рима, када су слављена божанства плодности и заштитници светости брака. 

На Дан заљубљених обичаји су различити и све више се везују за потрошачко друштво, док се у православним храмовима и у православним домовима на Трифундан поштује претежно вековна традиција цркве.