Резултат треба да буде мерило и за спортисте и за оне који улажу у спорт
Јака тројка је оцена којом су спортски активисти и радници оценили стање у спорту на територији општине Грачаница, убрајајући ту услове за рад и тренинг у школама и на јавним спортским теренима, инфраструктуру али и подршку локалне самоуправе спортским клубовима организацијама и удружењима.
На дебати у Центру за грађански активизам у Грачаници (ЦЕЦ), где се дискутовало о заступљеним спортским активностима у школи и ван ње, о организацији спорта на територији општине и о његовим позитивним ефектима, панелисти су сложни да имамо таленте што резултати са бројних такмичења и доказују и да се са њима марљиво ради те да увек може и више и боље. Иста квалификација се односи и на локалну самоуправу која у спорт улаже али би, како је оцењено, могла и више и боље и транспарентније.
Милан Рашић, председник карате клуба Сен – ши чији су чланови на бројним такмичењима у земљи и региону остварили запажене резултате, каже да критеријуми поделе субвенције спортским клубовима морају бити јасно постављени, прецизно одређени и транспаренти.
Проглашењем најуспешније школе или спортисте године локална самоуправа би мотивисала и допринела афирмацији спорта, рекао је Рашић.
„Што се тиче рада локалне самоуправе или министарства то може и много боље. Ми смо почели сви од нуле. Ја сам вежбао у Дому културе, било је хладно и био сам бос, импровизовали смо све што смо могли. Па, доста смо ми импровизовали ајте да ми мало радимо на неком завидном нивоу да и ми осетимо како је другим клубовима, да не стварамо само такмичаре на локалном нивоу већ да се дотакнемо и других такмичења, није то нама толико далеко ми хоћемо и имамо вољу да радимо“, рекао је Рашић.
Правило које важи за женски спорт је да резултати побијају статистику. Према истраживањима од 3 до 17% жена се бави спортом али су зато њихови успеси готово једнаки успесима које постижу мушкарци којих је у типично мушким спортовима бројчано више, каже Милена Крстић Ђекић, професорка физичког васпитања и тренер Женског фудбалског клуба – Грачаница.
Истиче да њен клуб тренира на професионалним теренима али да му недостаје опрема за рад.
„Што се услова тиче они су солидни, али оно што нама недостаје су средстава за рад, немамо лопте, немамо дресове, копачке. Родитељи углавном сами опремају своју децу. Ако негде успемо да измолимо неку помоћ онда је и добијемо. Када смо недавно гостовали у Новом Саду они су нам обезбедили дресове и тренерке за клуб“, рекла је Крстић Ђекић.
Спортистима на територији општине Грачаница недостаје служба Спортске медицине, односно спортски лекар, који би редовно обављао систематске прегледе и бринуо о здрављу сваког играча, рекао је Милко Чукарић председник Савеза за школски спорт Приштина – Грачаница и координатор Савеза за Косовски округ.
„Ја апелујем на наше здравствене установе да реше овај проблем како би се деца тестирала и како би се утврдило да ли она могу да се баве спортом или не. Тек након обављеног детаљног прегледа деца могу неометано де баве спортом и имају евидентиран лекарски преглед у здравственој књижици Савеза за школски спорт. Ми имамо великих проблема по том питању, наилазимо на разумевање и неразумевање“, рекао је Чукарић.
Политика у спорту нема шта да тражи, али је има и на њено присуство се из угла тренера, спортског радника или професора физичког васпитања не може битно утицати. Спортисти треба да се боре за што бољи пласман и резултат и то је, спортским језиком речено највеће мерило успеха, сложили су се учесници дебате.
И. Миљковић
