Попис становништва на Косову: Срби између бојкота и одлагања
Попис становништва на Косову и Метохији почео је данас и организује се други пут од 1999. године. Неизвесно је колико ће се Срба одазвати позиву да се попишу и упркос позивима Аљбина Куртија да то учине, с друге стране српске политичке партије косовских Срба позивају на одлагање пописа.
Предвиђено је да попис становништва на КиМ траје до 17. маја, требало је да се одржи још 2021, али је од тада више пута одлаган.
Првог дана пописа на терену су се већ јавиле потешкоће, тако је градоначелник Зубиног Потока Измир Зећири због недостатка пописивача у овој општини почетак пописа одложио за понедељак, док је председник општине Глоговац због пропуста Агенције за статистику захтевао одлагање за најмање две недеље.
Утисак је да се попис организује под велом тајне, оцењује Душан Радаковић из Центра за заступање демократске културе.
„Нити су контактирали невладине организације, нити структуре које могу да помогну читав процес, не постоји ни флајер ни билборд, никаква информативна кампања око читавог процеса“, рекао је Радаковић.
У одвојеним саопштењима Српска листа, Партија косовских Срба, Српска демократија и Српски народни покрет такође су позвале на одлагање потписа. Све српске политичке партије сматрају да није тренутак да се учествује у попису док се над припадницима српског народа врши институционално насиље, крше основна људска права и отимају све ингеренције.
„Дефинитивно није добар период за попис становништва. Лоше је стање, излазак Срба из институција, нема повратка у институције, нема ЗСО, много је фактора који утичу на то да Срби не изађу на попис, хиљаду је питања а нема одговора“, истиче Душан Радаковић.
Косовски Срби углавном нису обавештени о попису кажу да ће учинити онако како већина сународника одлучи. Доводи се у питање и како ће Албанци бити пописани на северу Косова и Метохије.
Централне власти у Приштини појасниле су да ће преко посебних формулара електорнским путем бити пописана и косовска дијаспора.
Агенција за статистику поручује да се попис спроводи како би се стекао прецизан увид у социјалне и друштвене услове живота грађана, који ће попуњавати седам упитника, укључујући и онај о штети причињеној током сукоба 1998. и 99. године.
Упитник и подаци за евидентирање ратне штете, како истичу у Приштини, неопходан је како за даље преговоре са Бегорадом, тако и за чланство у Европској унији. Грађани се изјашњавањју и о вредности уништене имовине, односно да ли у њиховим домаћинствима има погинулих, повређених, несталих или затворених, при чему се тражи број, име и презиме сваке особе, година рођења, година смрти и пол као и да ли је у оквиру породице било других штета тортура, насиље, психичких последица. Попис ратне штете али и жртава рата додатно компкује читав процес оцењује Бљерим Бљакај из приштинског Фонда за хуманитарно право
„Не верујем да су пописивачи довољно обучени да попишу материјалну штету, не знам и да ли постоји механизам провере добијених података јер уколико нема доказа, а у већини случајева више нема никаквих трагова, претрпљене материјалне штете и срушених кућа и других објеката бојим се да можемо добити искривљену слику о томе које су материјалне штете нанете током раата на Косову. Можда би било боље да се образује једна професионална комисија која би се бавила само тим и направила стратегију и план“, оценио је Бљакај.
За потребе пописа на КиМ биће ангажовано 3.500 пописивача. За бојкот је запрећена казна и до 2000 евра. Према подацима последњег пописа од пре 13 година укупан број становника на Косову и Метохији износио 1.739. 825, од чега су више од 90 одсто Алабанци, а остало чине Срби, Турци, Роми и остале заједнице.
И. Миљковић
