Данас је Михољдан, лету је крај и почиње права јесен

Српска  православна црква и њени верници данас славе Светог Кирјака, а дан је у народу познат и као Михољдан

Михољдан као празник вековима обележавају на исти дан (12. октобра по Грегоријанском и, а 29. септембра по јулијанском календару, католици, православни и протестанти широм Европе. По томе је овај датум јединствен међу хришћанима разних конгрегација.

Према народном веровању, после Михољдана наступа права јесен која је календарски већ увелико почела, а октобарски топли дани везани за овај народни и верски празник познати су као Михољско лето.

Свети Кирјак је рођен у Коринту крајем четвртог века и за живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина. Читајући Свето писмо, веома рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим, где је ступио у манастир и добио почетна упутства о монашком животу.

Кирјака су монаси поштовали као исцелитеља и утешитеља болесних и невољних. Поживео је 109 година и упокојио се 557. у пустињи где је провео старост и последње године живота.

У православном календару се на овај празник помиње и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, што је и објашњење за назив празника.

Свети Кирјак је заштитник и слава многих српских домова. У појединим српским селима одржавају се заветине и организују литије.

Веровања и обичаји

Према народном веровању, људи на Михољдан не треба да обављају кућне послове, да чисте, спремају и слично. Ово веровање се уврежило у народу због тога што треба прво завршити све послове напољу који не могу да чекају зиму и хладноћу.

Српски народ верује и да су рођени на овај дан посебно надарени и да ће имати много среће у животу.

Народ каже да на данашњи дан баш треба радити – али не у кући. С тим у вези постоји и веровање да се на Михољдан не треба венчавати. И ово је веровање такође утемељено на томе да сватови не би могли да окупе госте јер су сви заузети другим пословима за припрему за зиму.