Ђурић у Савету безбедности затражио одлучну реакцију УН, Грвала тврди да Русија жели рат на Балкану, Велика Британија тражи укидање УНМИК-а
Савет безбедности Уједињених нација (СБ УН) расправља данас о новом, шестомесечном извештају генералног секретара УН Антонија Гутереша о раду Мисије УНМИК.
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић казао је у свом говору да је Србија у потпуности посвећена поштовању Повељи УН, Резолуције 1244 и међународног права.
Он је казао да је режим Аљбина Куртија показао своју бруталност према Србима и затражио хитне и одлучне реакције.
„Насиље над Србима на КиМ је нагло ескалирало, само током 2024. године више од 90 напада било је посебно усмерено на српске појединце и имовину, а ниједан починилац се није суочио са правдом. Тражим вашу брзу и одлучну акцију“, рекао је Ђурић.
Поставља се питање, како је рекао, хоћемо ли стајати по страни и гледати ове догађаје.
Подсетио је на погром 2004. године, од којег је прошло 20 година, те на то колико људи је убијено, светиња уништено, као и колико Срба је протерано.
„Као што сам већ поменуо, блиска прошлост за Србе на Косову и Метохији била је болна и компликована. С обзиром на блиску прошлост, још је у већој мери поражавајуће посматрати неподношљиву садашњост коју је режим Аљбина Куртија створио за Србе на Косову и Метохији“, казао је Ђурић.
„Замислите да је ваша валута укинута, да вам је укинута социјална помоћ. За Србе на Косову то није хипотетичко питање већ реалност са којом се суочавају“, казао је Ђурић.
Ђурић је рекао да је живот за Србе немогућ, јер не могу ни да пријаве рођење деце, а такође је порастао број инцидената и напада.
За расељене Србе повратак остаје далека и опасна нада, хиљаде породица које су биле присиљене да се иселе са Косова 1999. и даље живе расељене, казао је Ђурић.
„Желим да кажем српској заједници на Косову – нисте сами, Србија је са вама за вашу борбу за правду и безбедност“, поручио је Ђурић и додао да Србија неће одустати од ове борбе.
Ђурић је показао фотографију Свечље како стоји иза спаљеног возила ЕУЛЕКС-а и упитао како је могуће да је он узоран грађанин а да је Луне Миленковић терориста, подсетивши на Србина који је ухапшен усред дана.
„Сећамо се исто тако слике Куртијевог министра унутрашњих послова Свечље како стоји испред спаљеног возила ЕУЛЕКС-а, те Куртијеве руље која напада америчку амбасадорку Трејси Ен Џејкобсон у парламенту у Приштини, док Свечља непрекидно месецима блокира рад овог тела димним бомбама и сузавцем. Треба ли сада да прихватимо да је извесни Милун Миленковић Луне терориста, а да је Свечља грађанин који поштује законе, па чак и прихватљив саговорник“, упитао је.
Такође се обратио албанској заједници на Косову и навео да Србија није у сукобу са њиме.
„Ми се споримо с потезима и политиком режима Аљбина Куртија, не са албанским народом. Ми схватамо ваше жеље за миром и просперитетом, баш као што схватамо и жеље српске заједнице. Позивамо вас да одбаците политику подела и сукоба и да нам се придружите у трагању за будућношћу заснованој на узајамном поштовању, безбедности и сарадњи. Аљбин Курти је постао одраз режима против кога је почео да се бори пре више од четврт века и нажалост га је и премашио у неким аспектима. Израстао је у угњетавача, дискриминатора и онога који нас дели. Хајде да заједнички замислимо будућност у којој албанска и српска деца уче и одрастају заједно, у којој комшије подржавају једни друге и у којој од привредног раста имају користи сви. Таква будућност је могућа, али зато је потребно одбацити екстремистичку политику која продубљује јаз. Станите уз нас и тражите од косовске владе да поштује све грађане и да испуњава своје међународне обавезе“, казао је.
Међународној заједници поручио је да је дошло време за одлучну акцију.
Ђурић је затражио хитно формирање Заједнице српских општина и моментално пуштање на слободу политичких затвореника и хитно пуштање у радпоште.
Представница Приштине оптужила Русију
Приштинска министарка спољних послова, Доника Гервала Шварц је протестовала коришћења назива Косово и Метохија, тврдећи да је свим косовским становницима омогућен приступ здравству и школству.
Гервала Шварц је, такође, навела да су преузимањем институција „косовске власти ослободиле становнике“, негирајући да не постоји један пример дискриминације било кога на КиМ.
„Наставићемо да штитимо своје становнике и да им пружамо све потребне услуге… Морамо да говоримо о опасностима о којима нико не жели да говори. О рату који би Путин могао да изазове на Балкану“, рекла је она.
Оптужила је власти у Београду да желе да униште косовске институције „чак и оружјем“, наводећи да је потпредседника владе, Александар Вулин недавно положио цвеће на гроб Јосифа Висарионовића Стаљина.
„Србија је, одмах после Русије, највећа опасност за мир у Европи. Ми смо у опасности“, рекла је Доника Гервала Шварц.
„Извештај УНМИК-а је непоуздан, непрецизан и изузетно просрпски интониран“, рекла је Гервала, саветујући амбасадоре чланица Савета да се, уместо њега, користе неким од бројних других извештаја.
Шефица УНМИК-а Каролин Зијаде је, представљајући извештај о стању на КиМ, истакла да је упркос жељи свих актера за миран и конструктиван дијалог, ситуација на северу и даље крхка.
Акције приштинских власти на северу и 16. октобра у Србици умањили су могућност мањинских заједница, пре свих Срба, да добију приступ основним потребама, укључујући здравство и школство, рекла је Зијаде.
Шефица УНМИК-а је, такође, упозорила на опасност коју представљају најаве отварање моста у Косовској Митровици за аутомобиле, те на низ акција косовске полиције о којима се води истрага због претеране употребе силе.
„Управо сам сазнала да је генерални инспектор предложио суспензију двојице полицајаца због хапшења две особе на северу“, рекла је Зијаде.
Зијаде је, такође, затражила свеобухватну истрагу о догађајима у Бањској од 23. септембра прошле године, називајући га „неприхватљивим“ и „озбиљним безбедносним инцидентом“.
Зијаде је рекла да је недавно истраживање показало забрињавајуће низак ниво поверења свих косовских заједница у институције и могућност помирења.
Представник Русије у УН: Ако Курти не буде заустављен наставиће да протерује Србе
Стални представник Русије при УН Василиј Небензја изјавио је да ако Аљбин Курти не буде заустављен, његове провокације ће само расти.
„Уколико не буде извршен притисак на Куртија, он ће наставити да протерује српско становништво из енклава“, рекао је Небензја.
Он је изнео да, од како је ултранационалистички покрет Самоппредељење дошао на власт број етнички мотивисаних насиља је драматично повећан
„Београд je непрестано под притиском да призна независност тзв. Косова, док се истовремено намерно превиђају одредбе Бриселског споразума, пре свих обавеза Приштине да формира Заједницу српских општина“, рекао је Небензја.
Како је истакао, обавеза је, а не жеља Приштине да успостави Заједницу српских општина.
„Тражимо притисак на Приштину да се ова одредба одмах и без условљавања испуни“, рекао је Небезја и оценио да је најава власти у Приштини о формирању хеликоптерске јединице у директној супротности са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН из јуна 1999. године.
Руски амбасадор је рекао да је улога УНМИК-а у стабилности Косова назамењива, оптужујући приштинске и међународне власти да намерно занемарују истраге о нападима на двојицу руских дипломата пре неколико година.
Како је казао, под утиском је малициозних изјава и рефлексија геополитичких које је изнела представница Приштине Доника Гервала, која је оптужила руског председника Владимира Путина да би могао да изазове рат на Балкану преко Србије.
Он је подсетио да је Србија тражила повратак до 1.000 припадника својих трупа на Косово и то у складу са Резолуцијом 1244.
Небензја се осврнуо на суђење лидерима ОВК у Хагу, те додао да се нада да ће бити кажњени, иако је касно.
Велика Британија захтева укидање УНМИК-а
Велика Британија је позвала да се редефинише улога УНКИМ-а, наводећи да је 16 година од једностраног проглашења независности „Косова“ ситуација на терену непрепознатљива.
На седници Савета безбедности УН представник Лондона позвао је обе стране да покажу храброст у испуњавању претходно постигнутих споразума, пре свега у успостављању заједнице српских општина и привођењу правди одговорних за догађаје из Бањске прошле године.
Овом захтеву придружио се и амбасадор Јапана при УН, Јамазаки Казауки.
Словеначки амбасадор при УН Самуел Жбогар навео је да је његова земља забринута наводима које је изнела шефица Унмика, упозоравајући да Словенија тражи успостављање Заједнице српских општина, али и „прекид међународне изолације Косова“.
Жбогар је затражио и снажнију приврженост лидера Бриселском и Охридском споразуму, осуђујући запаљиву реторику и неопрезне потезе.
„Овакви потези не доприносе интегративним процесима. Позивам Србију да помогне истрагу о догађајима у Бањској. Уколико желимо бољу будућност за све, морамо се окренути промоцији образовања, наслеђа и толеранције“, рекао је Жбогар.
