Срби из Ораховца: Поломљене крстаче и споменике више и не пријављујемо полицији! (видео)
У последњих месец дана на православном гробљу у Ораховцу поломљено је пет крстача, потврдили су Срби из овог града који су на Духовске задушишнице обишли гробове предака и запалили свеће. Последњи случај скрнављена, као и сви претходни, пријављени су полицији међутим, овдашњи Срби, не верују да ће починиоци бити откривени.
Немили призор на гробу супруга, по ко зна који пут, затиче и Љубица Илић.
„Пре две недеље или три поломили су крстс, тако сам чула од комшија. Све је полољено и овде и код комшије где су други тазе гробови, све су поломили криминалци“, говори кроз сузе Љубица.
Парох Милан Станојевић је због скрнављења гробља, за четири године службовања у Ораховцу поднео седам пријава косовској полицији. Као и у свим случајевима да сада, Срби не верују да ће починиоци бити откривени. Кажу, престали су да броје и пријављују случајеве уништавања гробова и ломљења крстача и споменика.
„За нас је уобучајено кад сахранимо покојника да након неколико дана затекнемо крстачу поломпљену и поридице одустају да то пријаве полицији“, прича Дејан Баљошевић.
Причу потврђује и Негован Дедић.
„Све су крстаче поломљене, сви су споменици поломљени, починиоца нигде нема, а ми већ дуже време затичемо једно исто, ситуација је алармантна. Ово се дешава дуги низ година. Ми смо беспомоћни, а од оних од којих очекујемо помоћ од њих нема никакве помоћи“, каже Негован.
Ораховчани су се данас сетили и суграђана убијених по доласку међународних војних снага. Тада су се због безбедности коју никада ни имали нити је осетили, своје преминуле сахрањивали у порти цркве.
На старом градском гробљу поново се сахрањују од 2015. На гробље излазе уз пратњу полиције, а у граду се крећу ограничено, прича Дејан Баљошевић.
„Имамо слободу кретања мало више у односу на раније године али условно речено користимо то са опрезом, тако да не залазимо у неке делове града где би српско присуство схватили као провокацију“, прича Баљошевић.
Срби у Ораховцу, њих 240 у међувремену су научили да се чувају, а они који нису међу живима, вечни мир очигледно не могу да имају ни тамо где би требало да га буде – на гробљу.
Иван Миљковић
