Ослободиоци у Приштини: 22. октобар 1912. – дан који су ишчекивале генерација Срба у граду на Велуши и Приштевки

У периоду од османског освајања Приштине 1455. године до ослобођења 1912. године, у овој варошици је живело најмање петнаест генерација Срба. Свака генерација је прижељкивала дан ослобођења.

Током вишевековне османске владавине, Приштина  никада није остала без српских житеља. Међу најстарије породице убрајају се Каракушевићи, Хаџи Милићи, Гапићи, Костићи-Протићи, Дикићи -Стојановићи, Филиповићи, Панићи, Цоцићи, Гокчићи, Зафировићи, Димчетовићи, Ђамишовићи (Пувалци) и Рочкоманци.

Први балкански рат вођен између Краљевине Србије и Османског царства отпочео је битком на Преполцу 15. октобра 1912. године. За само неколико дана, Шумадијска дивизија I позива, Моравска дивизија  II позива и Дринска дивизија  II позива – јединице у саставу Треће српске армије под командом ђенерала Божидара Јанковића стигле су до Газиместана и Драгадана, где су османске јединице ојачане арбанашким одредима пружиле последњи отпор. Дана 22. октобра, после 16 часова, Приштина је ослобођена. У варошицу формираној на Велуши и Приштевки међу првима су ушли Војислав Танкосић четнички командант, Милан Ракић песник и конзул, Богдан Раденковић истакнути национални делатник, Тодор Станковић конзул, Коста Миловановић-Пећанац официр и други. Срби су с радошћу дочекали улазак српске војске. Свечана прослава ослобођења Приштине одржана је сутрадан 23. октобра, улице су биле препуне Срба, сама варош је била закићена српским тробојкама, главном улицом је прошла  свачана поворка  коју је предводио приштински прота са ученицима иза којих се кретала војна колона предвођена ђенералом Јанковићем.

До 1940. године, Приштински војни гарнизон обележавао је сваки 22. октобар као дан солобођења. Данас, иако је протекло 114 година од ослобођења, они који су учествовали у ослобођењу Старе Србије су присутни у Приштини.

На гробљу у Приштини почивају посмртни остаци више десетина српских војника који су положили животе у ослободилачком рату (1912). Њихови гробови нас подсећају на време када су наши сународници из Ваљева, Крагујевца и Крушевца, вођени косовским предањем учествовали у борбама за ослобођење Старе Србије.

Вечна слава и хвала јунацима ослободилачких ратова 1912. и 1913. године.