Analitičari o tome šta Srbi na KiM očekuju od nove vlasti
Politikolog Ivan Tomić je izjavio za RTS da je Beograd za Srbe na Kosovu i Metohiji mnogo više od političkog centra, jer predstavlja najvažniji institucionalni oslonac u nastojanjima da opstanu na tom prostoru. Tomićeve kolege Ognjen Gogić i Milica Andrić Rakić napominju da kosmetski Srbi strahuju za svoja primanja te da u tom sislu od nove vlasti očekuje sređivanje platnih spiskova i promena kadrova.
Jednostrani potezi Prištine prethodnih godina ugrozili položaj Srba, dok su reakcije međunarodne zajednice uglavnom ostajale na saopštenjima, zbog toga, kaže Ivan Tomić, deo stanovništva ima utisak da je prepušten sam sebi.
„Oči Srba na Kosovu i Metohiji oduvek su bile uprte ka zvaničnom Beogradu. On je za nas najvažniji institucionalni oslonac i podrška u našoj borbi za opstanak i ostanak na ovim prostorima“, kaže Tomić.
Ukazuje na to da su jednostrane akcije Prištine ozbiljno narušile Briselski dijalog i otežale komunikaciju predstavnika Srba sa prištinskim vlastima.
Tomić smatra da je neophodno uzeti u obzir i demografski položaj srpske zajednice, čiji je uticaj na izborne procese ograničen, dok je njena institucionalna i ekonomska povezanost sa Beogradom izuzetno velika.
Kao jedan od prvih zadataka nove vlade Tomić izdvaja uspostavljanje neposredne komunikacije sa stanovništvom na Kosovu i Metohiji i donošenje jasne, dugoročne strategije.
„Važno je da narod dobije utisak da je država ovde, da je država prisutna i da je tu da pre svega razgovara i vidi kako je moguće odgovoriti na naše potrebe i probleme“, naglašava Tomić.
Prema njegovim rečima, dosadašnjoj politici nedostajala je dugoročna strategija sa jasno utvrđenim prioritetima, a nova vlast morala bi više pažnje da posveti konkretnim rezultatima državne podrške.
„Potrebno je da nova vlada razume da se Kosovo i Metohija ne brane samo političkim parolama i da sve ono što se izgovori u Beogradu ima direktan uticaj na Srbe koji ovde žive“, ističe Tomić.
Dodaje da uspeh državne politike ne treba meriti samo količinom uloženog novca, već i time da li građani žive bolje i imaju uslove da ostanu na svojim ognjištima.
Gogić: Srbi strahuju za plate, penzije i radna mesta
Politikolog Ognjen Gogić, koji se neposredno pre gostovanja na RTS-u vratio sa Kosova i Metohije, kaže da su Srbi zbunjeni političkim promenama u Beogradu i da je njihova najveća briga odnos buduće vlade prema njima.
Objašnjava da su izborni rezultati među Srbima na Kosovu i Metohiji bili znatno drugačiji od rezultata na nivou Srbije, zbog čega postoji bojazan da bi nova vlast mogla negativno da se odnosi prema onima koji su većinski podržali Srpsku naprednu stranku.
„Kod Srba postoji neka vrsta bojazni da će možda nova vlada njima zameriti to što su zapravo glasali većinski za Srpsku naprednu stranku“, navodi Gogić.
Posebno je važno, smatra, što je Jugoslav Gašić iz Kosovske Mitrovice preko RTS-a poručio da neće biti promena kada je reč o primanjima koja stižu iz Srbije.
„Pitaju se svi šta će biti sa radnim mestima koje Srbija obezbeđuje na Kosovu i vrlo je važno da nova vlada šalje poruke da tu neće biti nikakvih promena“, naglašava Gogić.
Dodaje da se očekuje da će nova vlada nastaviti isplatu primanja, ali i preispitati sporne izdatke i transakcije, ukoliko ih ima.
Prema njegovoj oceni, važno je da građani dobiju jasne poruke o budućoj politici Beograda, a da će se nakon formiranja vlade videti kako će najavljene mere izgledati u praksi.
Ističe da će važan pokazatelj buduće politike biti i ekspoze novog premijera, odnosno mesto koje će pitanje Kosova i Metohije imati u programu nove vlade.
Andrić Rakić: Očekuje se sređivanje platnih spiskova i promena kadrova
Izvršna direktorka Nove društvene inicijative Milica Andrić Rakić saglasna je da među Srbima na Kosovu i Metohiji postoji zabrinutost, ali ukazuje na to i da su političke promene u Beogradu tamo prihvaćene sa izvesnim zakašnjenjem.
Objašnjava da je srpska zajednica više od decenije bila izložena porukama da nijedna druga vlast u Srbiji neće pružati jednaku političku i ekonomsku podršku Srbima na Kosovu i Metohiji.
„Trenutno smo u nekoj vrsti tranzicije između onoga što smo znali sve ove godine i ovog novog poretka koji je bio dosta neočekivan za zajednicu“, kaže Andrić Rakić.
Veruje da bi se atmosfera mogla promeniti već do predsedničkih izbora.
Navodi da je u Kosovskoj Mitrovici nešto više od 30 odsto birača podržalo Studentsku listu i da ti građani od nove vlasti pre svega očekuju promene u funkcionisanju srpskih institucija.
„Od tih ljudi očekivanje je prvenstveno sređivanje platnih spiskova, dakle uklanjanje ljudi koji primaju više plata, svođenje na jednu ili nijednu ukoliko nemaju trajno zaposlenje u srpskom sistemu“, ističe Andrić Rakić.
Drugi važan zahtev, dodaje, jeste promena rukovodilaca srpskih institucija, jer se očekuje da Srpska lista više neće upravljati tim sistemom.
Istovremeno naglašava da pobeda Studentske liste na izborima ne menja položaj Srpske liste u prištinskim institucijama.
„Srpski sistem je glavni poslodavac i najvažniji je za ekonomski opstanak, jer je, nažalost, nivo usluga koji nam se pruža iz godine u godinu sve gori, što zbog akcija iz Prištine, što zbog nedovoljnog interesovanja Beograda da neke od tih stvari popravi“, ocenjuje Andrić Rakić.
Šta će biti sa Srpskom listom?
Govoreći o najavi Studentske liste da neće sarađivati sa Srpskom listom, Andrić Rakić ocenjuje da je njen dosadašnji uticaj pre svega proizlazio iz upravljanja srpskim institucijama i resursima.
Smatra da bi gubitak pristupa tim resursima značajno smanjio političku moć Srpske liste, koja je, prema njenoj oceni, već marginalizovana u prištinskom sistemu.
„Ključni deo moći Srpske liste zapravo se crpeo iz toga što su upravljali srpskim sistemom, gde imate hiljade zaposlenih sa platama koje su značajno veće nego u kosovskom sistemu“, objašnjava Andrić Rakić.
Ukazuje da vlasti u Prištini nastoje da centralizuju nadležnosti i ograniče ovlašćenja opština, ne samo onih sa srpskom većinom, što dodatno smanjuje politički uticaj Srpske liste.
Prema njenoj oceni, Srpsku listu opterećuje i to što je deo javnosti doživljava kao „autokratsku i „korumpiranu političku organizaciju povezanu sa kriminalom“.
Navodi da su njeni predstavnici od 2013. godine dobijali političku podršku Beograda radi sprovođenja sporazuma koji nisu bili popularni u srpskoj zajednici, zbog čega nisu morali da se bore za naklonost birača na način karakterističan za političku konkurenciju.
„Bili su tu zato što je Beograd rekao: ‘Oni su naši predstavnici, glasajte za njih.’ A sada se nadam da će se to promeniti“, kaže Andrić Rakić.
Ističe da je za srpsku zajednicu važno da u prištinskom parlamentu zadrži dovoljan broj poslaničkih mesta za korišćenje mehanizma dvostruke većine, koji predstavlja zaštitu njenih interesa.
Smatra da bi jedna dominantna srpska politička organizacija mogla da obezbedi takvu zastupljenost, ali da unutar nje moraju postojati demokratija, politička konkurencija i izbor kadrova na osnovu sposobnosti.
Gogić: Neka vrsta koordinacije mora da postoji
Ognjen Gogić upozorava da nova vlada u Beogradu neće imati veliki prostor za nagle promene politike prema Kosovu i Metohiji, jer su prethodnih godina preuzete međunarodne obaveze koje se ne mogu jednostrano poništiti bez posledica.
Ipak, smatra da Beograd može značajno da promeni način funkcionisanja institucija koje su i dalje u sistemu Srbije.
„Očekujemo da vidimo kadrovske promene, pre svega od Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ali onda i po dubini, u upravnim okruzima i privremenim organima, kao i u zdravstvenom i obrazovnom sektoru“, navodi Gogić.
Kaže da bi upravo u tim oblastima trebalo obezbediti pravedniju raspodelu resursa i usluga, kao i izbor kadrova prema stručnosti i sposobnostima.
Kao najosetljivije pitanje izdvaja odnos nove vlasti prema Srpskoj listi.
Iako je najavljeno da saradnje neće biti, Gogić smatra da se ne može zanemariti činjenica da Srpska lista ima vlast u opštinama i predstavnike u prištinskom parlamentu, čije odluke direktno utiču na život Srba.
„Mora postojati neka vrsta koordinacije. Ako ne saradnja, onda koordinacija između Srpske liste i Beograda“, ističe Gogić.
Kao primer navodi mogućnost da specijalni predstavnik EU za dijalog Peter Sorensen tokom razgovora sa Beogradom i Srpskom listom dobije različite poruke o položaju srpske zajednice.
„Zamislite situaciju da Srpska lista kaže jedno, a Beograd drugo o položaju Srba. To bi bila situacija koja je veoma štetna za položaj Srba i zbog toga će biti potrebno da se nađe neki zajednički jezik“, upozorava Gogić.
Tomić: Odlazak mladih i prodaja imovine među najvećim problemima
Ivan Tomić smatra da bi prvi potez nove vlasti trebalo da bude sveobuhvatno i objektivno sagledavanje stanja srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.
Potrebno je, kako kaže, utvrditi u kakvim uslovima rade srpske institucije, kojim ljudskim i materijalnim resursima raspolažu i zašto pojedine mere godinama ne daju očekivane rezultate.
Posebno ukazuje na potrebu da se preispitaju platni spiskovi i napravi razlika između onih koji zaista žive i rade na Kosovu i Metohiji i onih koji ostvaruju prava zahvaljujući političkim vezama.
„Krajnje je vreme da se tome stane na kraj, jer bi se upravo uređivanjem tog sistema stvorio prostor za pravedniju raspodelu radnih mesta i nove mogućnosti za mlade ljude“, naglašava Tomić.
Kao drugi veliki problem izdvaja demografsko pražnjenje, odlazak mladih i prodaju srpske imovine.
Navodi primer iz Gračanice, gde su, prema njegovim rečima, pre nekoliko meseci dve velike parcele u centru prodate Albancima, a na njima se grade komercijalni objekti.
„To su parcele koje se nalaze na stotinu metara od same opštine i na nekih petsto metara od manastira Gračanice“, ukazuje Tomić.
Smatra da je neophodno utvrditi zbog čega stanovništvo prodaje imovinu i zašto mladi odlaze, kao i šta država može da učini da ih zadrži.
Treći prioritet, prema njegovoj oceni, mora biti transparentna raspodela bespovratnih sredstava i drugih oblika državne pomoći.
„Mora da se ispita da li su svi građani u prethodnom periodu imali jednake mogućnosti da konkurišu i ostvare pravo na podršku države ili su određeni ljudi bili privilegovani zbog svoje političke pripadnosti“, kaže Tomić.
Naglašava da državna pomoć ne sme biti sredstvo političkog uslovljavanja i nagrađivanja lojalnosti, već podrška svim građanima kojima je potrebna.
„Ne smemo da gledamo samo kroz novac koji ulazi, već kroz rezultate – koliko je ljudi zahvaljujući tom novcu ostalo ovde, koliko je porodica dobilo sigurnost, koliko je mladih dobilo posao i koliko je dece dobilo razlog da svoju budućnost gradi na ovim prostorima“, poručuje Tomić.
Andrić Rakić: Prvi znak promena bio bi povratak zajedništva
Na pitanje šta bi za Srbe na Kosovu i Metohiji bio prvi znak da se politika Beograda menja nabolje, Milica Andrić Rakić ističe da ne može govoriti u ime cele zajednice, ali da bi za nju to bilo veće građansko angažovanje.
Objašnjava da su protesti koje je ranije organizovala Srpska lista često bili osporavani zbog tvrdnji da su učesnici na njih dolazili pod pritiskom, bez obzira na razloge zbog kojih su protestovali.
„Ono čemu se zaista nadam jeste povratak zajedništva, malo veća mobilizacija zajednice i malo više empatije među ljudima u zajednici za zajedničko dobro“, poručuje Andrić Rakić.
(RTS)
