Arhimandrit Jovan Jelenkov, svojevremeno iguman manstira Zočište, Sočanica i Crna Reka, sahranjen u Petrlašu kod Dimitrovgrada

,,Kada se sećamo preminulih i dragih osoba  mi zadajemo po jednu ranu smrti iz čijih je kandži ljubavlju otimamo“- kazao na zaupokojenoj Liturgiji jeromonah Nektarije. 

U manastiru Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u selu Petarlaš kod Dimitrovgrada, u ponedeljak, 7. decembra 2020. sahranjen je iguman ovog manastira, arhimandrit Jovan Jelenkov. Otac Jovan Jelenkov se upokojio posle kraće bolesti u svojoj 63.oj godini, a vest o njegovom upokojenju iznenadila je i rastužila vernike širom Srpske Pravoslavne crkve, naročito iz Eparhije raško-prizrenske, gde je skromni monah i veliki duhovnik proveo najveći deo svog monaškog života.

Otac Jovan je i rođen na Kosovu i Metohiji, u Kosovskoj Mitrovici 1958. godine, kao Jordan. Osnovnu i srednju školu završio je u Loznici, a Pravni fakultet u Beogradu. Radio je kao sudija, bio šef pravne službe „RTB Zajača“, sekretar za privredu i direktor.

Godine 1992. odlučio je da svoj dalji životni put posveti Bogu služenjem u manastiru. Došao je na Kosovo i Metohiju u manastir Svetih Vrača u Zočištu kod Orahovca, gde je zamonašen 13. novembra 1994. godine. U čin jeromonaha rukopoložen je 25. juna 1995. godine, a za nastojatelja manastira postavljen je 17. novembra iste godine. U godinama služenja u manastiru Sveti Vrači, o. Jovan se prihvata i rada sa decom u Orahovcu. Za nekoliko godina časovima veronauke koje drži deci Orahovca, prisustvuje više od četiri stotine dece osnovnoškolskog uzrasta. Mnoge od njih je krstio, a preko dece i mnoge roditelje izveo iz mraka komunizma i vratio veri pravoslavnoj. U narodu ovoga kraja otac Jovan će ostati upamćen i kao skroman čovek, ali dobar duhovnik i besednik. Vredno je beležio i mnogobrojna isceljenja koja su se dešavala kraj moštiju Svetih Vrača i pravoslavnima i inovernima i rado o tome govorio na mnogim tribinama na Kosovu i Metohiji, a i šire.

• 

Od mladića, kojeg je primio u manastir da se kraj moštiju Svetih Vrača leči od narkomanije, o. Jovan biva napadnut. Čudom Svetih Besrebrenika Kozme i Damjana iguman Jovan ostaje u životu i posle jedanaest uboda nožem. Sa posledicama, koje će trajno uticati na njegovo zdravlje, on nastavlja da živi u manastiru, sve do jula meseca 1998.godine, kada šiptarski ekstremisti okupljeni u tzv. OVK, granatiraju manastir, i iz njega odvode i igumana Jovana i sedmočlano monaško bratstvo, kao i trideset petoro žena i starijih ljudi koji su u manastiru tih dana našli utočište ne mogavši da prebegnu sa svojima preko brda u Veliku Hoču. Intervencijom Međunarodnog crvenog krsta o. Jovan, monaško bratstvo i žene, posle dva dana provedena u jednom od logora terorističke OVK, bivaju oslobođeni, za razliku od muškaraca odvedenih tih dana iz Retimlja i Opteruše koji su završili u nekoj od masovnih grobnica. O tome je o. Jovan govorio za naš list u februaru ove godine. Između ostalog je kazao da je iz manastira, u koji je došao svojevoljno, sa ljubavlju i radošću, izveden silom, sa rukama iznad glave. Na kratko će, posle tog događaja, služiti u manastiru Ćelije kod Valjeva, da bi se ponovo odazvao zovu srca koje ga je vraćalo na Kosovo i Metohiju. Po blagoslovu tadašnjeg episkopa Artemija dobija poslušanje da obnavlja manastir posvećen Svetom Jovanu u Sočanici. Od 2008-2010. obnavlja i manastir Rođenja Presvete Bogorodice  u Visočkoj ržani kod Pirota, a od 2010. dobija na upravu još jedan manastir u Raško-prizrenskoj eparhiji, manastir Crna Reka. Zbog dobrog staranja za manastir i brigu o duhovnom životu ove svetinje, vladika raško-prizrenski g. Teodosije ga proizvodi u uzvišeni svešteni čin arhimandrita na praznik Svetog Arhangela Mihaila 2011. godine.

Pet godina kasnije otac Jovan zbog narušenog zdravlja, je primoran da napusti manastir Crnu Reku i da dođe u selo Petrlaš kod Dimitrovgrada. U ovom selu obnavlja zapustelu parohijsku crkvu Svete Trojice i podiže novi manastirski hram Rođenja Svetog Jovana Preteče. Po blagoslovu Episkopa niškog Arsenija pored ovog hrama podigao je i novi bratski konak. Pod njegovim duhovnim staranjem u ovom novoosnovanom manastiru formirano je monaško bratstvo.

U manastiru Rođenja Svetog Jovana Krstitelja selu Petrlaš otac Jovan je proveo svoje poslednje monaške dane u podvigu sve do njegovog iznenadnog usnuća u Gospodu 05. decembra 2020. godine.

 Besedu na zaupokojenoj Liturgiji, po blagoslovu episkopa niškog g. Arsenija, je proizneo jeromonah Nektarije Đurić, koji je uputio saučešće bratiji manastira i sestri oca Jovana po telu Justini, ali i duhovnim čedima oca Jovana kojih je na hiljade ostalo iza ovog divnog i hrabrog poučitelja vere pravoslavne. On je kazao da je oca Jovana ,,žalac ove podle bolesti koja se u godini za nama nadvila nad ceo svet, ranio na smrt nenadano i podlo, iznenadivši sve ovde prisutne ovim prevremenim rastankom na koji smo primorani.“i istakao da je ,,o. Jovan bio dobar duhovnik, smiren, skroman, molitvenik, pravi monah, pun ljubavi, radosti, reči utehe i reči pouke. I da bi to onima koji su ga poznavali bilo i više nego dovoljno da se njegov lik, njegova reč, njegov osmeh odmah oživotvore u našem umu i u našoj duši  pa da sa svakim tim sećanjem još jednom potvdri ono hrišćansko učenje  da svaki put kada se sećamo preminulih i dragih osoba  mi zadajemo po jednu ranu smrti iz čijih je kandži ljubavlju otimamo“.

Govoreći o rođenju i životu arhimandrita Jovana na Kosovu i Metohiji, o. Nekatarije je rekao:

-Pre nepune 63 godine je prvi put njegova noga kročila na sveštenu kosovsku zemlju, istu onu zemlju koju je svojim monaškim i duhovničkim životom neumorno obrađivao gradeći i obnavljajući zapuštene hramove i manastire, pleveći korov i trnje grehova i strasti iz hiljada mladica njegove duhovne dece koje je od semena vere odnegovao u duhovne gorostase, preko kojih je seme njegove reči i pouke vere vetar duha poneo i proneo ne samo do svakog kutka naše zemlje nego i dalje i šire po celom svetu. Zemlju srpsku kojom je hodio godinama preobrazio je u najlepši vrt svojim trudom i rukovođenjem spasenih duša, bivajući vredni i neumorni poslenik na njivi Gospodnjoj i verni i dobri sluga koji danas sa pravom kucajući na rajske dveri može da očekuje sa druge strane one Hristove reči ,,Uđi u radost Gospoda svoga!“. Najlepši cvetovi tog duhovnog vrta oko kojeg se ceo život trudio naš otac Jovan jeste upravo vi sami, braćo i sestre, njegova duhovna čada, koji sakupivši se sa raznih strana oko njegovog groba, postajete najlepši venac i ukras kojim se može ukrasiti spomen na jedan život.

Otac Nektarije je podsetio i na njegov boravak u manastiru Sveti Vrači u Zočištu:

• 

 -Boraveći u manastiru gde se nalazio jedan deo lobanje Svetih Vrača gledajući svakodnevna čudesna isceljenja od ovih moštiju svima koji im prilaze suočuje se sa živom verom i sa moćnim Božjim prisustvom na tom svetom mestu. Predavši se potpuno poslušanju sticao je iskustvo i saznanje tajni monaškog života da bi vremenom napredujući i u vrlini, postao i iguman manastira Svetih Vrača u Zočištu. Svakodnevna čuda i isceljenja bili su svakodnevna duhovna hrana, za jačanje njegove vere i otvaranje očiju srca, za sticanje mudrosti duhovne.

Prema rečima o. Nektarija o. Jovan nije obnavljao samo manastire po Eparhiji raško-prizrenskoj već je bio neumorni obnovitelj oltara Božjih i u Eparhiji niškoj gde je u selu Petrlaš obnovio parohijski hram Svete Trojice i na imanju svoga dede izgradio hram i posvetio ga Rođenju Svetoga Jovana Preteče. Osim obnove i izgradnje hramova, otac Jovan je brinuo o mnogobrojnim dušama vernih.

 -Bio je otac naš Jovan, učeći se od svetih kojima je služio, ogomna riznica duhovne pouke i utehe svima koji su ga susretali. Otuda se broj njegove duhovne dece danas broji u hiljadama i njegova revnost u vaspitavanju, usmeravanju, popravljanju i rukovođenju tolikih duša ka Bogu ostala je njegov najveći i najlepši ukras, centralni dijamant u kruni celokupnog služenja Bogu. Stojeći oko njega, željni da mu zablagodarimo što je njegovim molitvama i poukama reč Božja našla put i do naših srca, mi ga danas ispraćamo kroz ove dveri, jer za Hrišćane grob nije ništa drugo do vrata raja. Ona su danas za oca Jovana ovde pred nama širom otvorena i kada njegovo telo sa pažnjom i dužnim poštovanjem  kao zrno pšenice položimo u zemlju  da čeka rosu dana opšteg vaskrsenja kada će se obnoviti i proklijati u novi život preobraženo i oblagodaćeno, a dušu njegovu kada crkvenim pesmama i rečima Božjih obećanja iz Svetog pisma ohrabrimo za sud i susret  sa vladikom kome hita, ova vrata mi ćemo za njime zatvoriti zemljom, videvši sami tek obrise onoga što čeka nas kada se približi naš trenutak- kazao je jeromonah Nektarije, koji je sa još nekoliko sveštenoslužitelja služio i opelo ocu Jovanu.

Meštani Orahovca i okolnih sela pamtiće oca Jovana kao igumana manastira Sveti Vrači u Zočištu, ali i kao veroučitelja i duhovnika koji je znao u svako doba da ih pouči veri pravoslavnoj, posavetuje i ukrepi molitvom uznesenom Svetim Vračima. Čoveka koji se sa njima radovao, ali i stradao sa njima.

Večan ti spomen oče Jovane!

Olivera Radić