Beograd: Pomen radnicima RTS-a koje je na današnji dan ubio NATO
Pre 25 godine NATO je bombardovao zgradu RTS-a i ubio šesnaestoro radnika javnog servisa Srbije.
U dva sata i šest minuta kod spomenika „Zašto“ u Tašmajdanskom parku održan je pomen stradalim radnicima RTS-a. Poštu su im odali članovi porodica, kao i rukovodstvo i kolege iz RTS-a, predstavnici novinarskih udruženja, ministar Nikola Selaković i drugi.
Zgrada RTS-a bombardovana je tokom emitovanja vesti u dva sata i šest minuta iza ponoći 23. aprila 1999. godine. Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj. Tada je na svojim radnim mestima poginulo 16 radnika RTS-a.
Živote su izgubili: Jelica Munitlak – šminker, Ksenija Banković – video-mikser, Darko Stoimenovski – tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović – tehničar mastera, Dragorad Dragojević – radnik obezbeđenja, Dragan Tasić – električar, Aleksandar Deletić – dizajner programa, Slaviša Stevanović – tehničar u razmeni, Siniša Medić – dizajner programa, Ivan Stukalo – tehničar u razmeni, Dejan Marković – radnik obezbeđenja, Milan Joksimović – radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović – tehničar mastera, Slobodan Jontić – monter, Milovan Janković – precizni mehaničar i Tomislav Mitrović – režiser programa.
Ispred spomenika „ZAŠTO“ u 2.06 i ove godine okupili su se članovi porodica poginulih radnika, kolege i prijatelji, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, predstavnik Ministarstva informisanja i telekomunikacija Dejan Stojanović, predstavnik Ministarstva kulture Mladen Vesković, gradska sekretarka za kulturu Nataša Mihajlović Vacić.
Na mestu na kojem se svake godine polažu venci bili su generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević, predsednik Upravnog odbora RTS-a Branislav Klanšček, predstavnici opštine Palilula, predstavnici novinarskih udruženja UNS-a i NUNS-a, predstavnici sindikata, predstavnici organizacije “Žene u crnom“.
Minutom ćutanja odata je pošta ubijenima.
U ime porodica žrtava, okupljenima se obratio Miroslav Medić, brat stradalog Siniše Medića.
„Dvadeset pet godina se okupljamo ovde da se setimo strašnog zločina koji je počinio NATO, odlučivši da prvi put u istoriji ratovanja bombarduje jednu medijsku kuću, smeštenu u gusto naseljenom delu grada. Bez ikakvog jasnog upozorenja zaposlenima, gađali su zgradu Radio-televizije Srbije, ne vodeći ni jednog trenutka računa o mogućem broju civilnih žrtava. Dobro su znali da je u ovoj zgradi tih noći uvek bilo između 150 i 160 ljudi koji su samo obavljali svoj svakodnevni posao, nervozno iščekujući jutro da se vrate svojim porodicama“, rekao je Medić.
(RTS)
