Bisljimi od Lajčaka zahtevao ukidanje kaznenih mera prema Kosovu

Zamenik premijera u Prištini i glavni pregovarač u dijalogu Beograda i Prištine Besnik Bislimi, razgovarao je danas sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Moroslavom Lajčakom kome je ponovio da se Osnovni sprorazum iz Brisela mora primeniti kroz pravičan, jednak i izbalansiran plan redosleda između strana, navodi se u saopštenju vladine pres – službe.

Bisljimi je rekao da je potpisivanje sporazuma garancija za njegovo prihvatanje i sprovođenje te da odbijanje Beograda i pismo premijerke Ane Brnabić iz decembra prošle godine ne doprinose pozitivno duhu dijaloga i punoj primeni sporazuma.

Zamenik premijera je takođe zatražio uklanjanje kaznanih mera prema Kosovu što je pre moguće, navodeći da su nepravedne te da se moraju preduzeti konačni koraci ka njihovom uklanjanju.

Evropski izaslanik za dijalog Miroslav Lajčak je pojasnio da članstvo Prištine u Savetu Evrope nije povezano sa procesom dijaloga, ustvrdivši da su to dva odvojena procesa.

Govoreći o Uredbi Centralne Banke u Prištini kojom se zabranjuje promet dinarima na KiM  Bisljimi je pojasnio da ovo pitanje nije deo procesa dijaloga te da tako i nije predmet pregovora između strana. Kako se navodi u saopštenju, on je uverio Lajčaka da je Vlada zainteresovana da obezbedi nastavak finansijske podrške koju Beograd šalje Srbima u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite.

Tokom sastanka pokrenuta su i druga pitanja u vezi sa procesom dijaloga, kao što je napredak u implementaciji energetskog sporazuma sa akcentom na nekooperativni pristup u pogledu održavanja interkonektivnih linija; za registarske tablice i telekomunikacije. U vezi sa ovim poslednjim, razmotrena je zabrinutost u vezi sa stalnim kršenjima i mešanjem frekvencija od strane Srbije na teritoriji Kosova, a povodom zabrinutosti koju su izneli i RAEPK i NKM.

Bisljimi je na kraju upoznao Lajčaka sa koracima koje Vlada u Prištini preduzima a to su podrška sa dve hiljade radnih mesta u četiri opštine na severu Kosova osvrnuvši se na najnoviji izveštaj UNDP-a u kome je utvrđeno povećanje osećaja sigurnosti među Srbima  koji je sa 15,3% i 33,8% koliko je bilo u prethodne dve godine, porastao na 37,6%.