Централна Скупштина у Приштини мора бити конституисана до 7. августа.

Потврђивањем званичних резултата ЦИК у Приштини званично је окончан изборни процес, и сада институције самопроглашеног Косова улазе у период у којем рокове за формирање скупштине, владе и избор председника утврђује устав или тумачи одлука Уставног суда.

Вршилац дужности председнице Аљбулена Хаџију упозорила је да ће предузети неопходне мере у оквиру предвиђених рокова. До 7. августа, нови посланици имају времена да конституишу једанаести сазив Скупштине.

Обавеза произилази из пресуде Уставног суда, објављене 25. јуна 2025. године, када је у Скупштини дошло до застоја.

Члан 66. Устава предвиђа да се „Скупштина бира на четворогодишњи мандат, почев од дана конститутивне седнице, која се одржава у року од тридесет дана од дана званичног објављивања резултата избора“.

Централна изборна комисија је јуче званично потврдила резултате.

У међувремену, на основу тумачења Уставног суда, термин „одржавање“ конститутивне седнице значи да је она закључена.

Без успешног завршетка верификације мандата изабраних посланика; њихово полагање заклетве; и избор председника Скупштине као и избор потпредседника Скупштина, према одлуци Уставног суда Скупштина се не може сматрати легално конституисаном и, сходно томе, не може обављати ниједну од функција које су јој додељене Уставом.

„Суд сматра да Конститутивна седница која је одржана, али на њој нису изабрани председник и потпредседници Скупштине, не постиже правно дејство утврђено Уставом, те је недовршена седница и последично не испуњава услов из става 1 члана 66 Устава“, наводи се у Пресуди.

Почетак рока од 30 дана означен је потврђивањем резултата избора одржаних 7. јуна од стране ЦИК-а, на састанку одржаном у среду. 

Председник ЦИК-а, Крешник Раднонићи, рекао је да се објављивањем коначних резултата, које се догодило пре 11 дана, мења њихова сертификација након што су два кандидата Алијансе одустала од посланичког мандата.

„Док у редовима Алијансе имамо промену у рангирању где уместо Ардијана Ђинија – њега мења Беке Бериша, а уместо Даута Харадинаја имамо Бурима Рамаданија“, рекао је Радонићи.

На основу званичних резултата: Покрет Самоопредељење освојио је 53 места, Демократска странка 22, Демократска лига 18 посланика, Алијанса 7, а 20 места мањинских заједница подељено је између 11 различитих странака. 

120 изабраних посланика сада улази у период у којем рокове за формирање институција одређује устав.

Рок од 30 дана за конституисање Скупштине почиње у четвртак. 

Међутим, пре ове седнице, стручњак за законодавне послове Еуген Цаколи каже да би требало одржати састанак између представника политичких партија. 

„Аљбуљена Хаџиу, у својству председнице претходног сазива парламента, мора да сазове припремни састанак са председницима 15 политичких субјеката који су освојили места у Скупштини. Овај састанак се одржава најкасније пет дана пре конститутивне седнице и служи за припрему дневног реда и одређивање места где ће посланици седети у сали, према политичким субјектима“, рекла је Цаколи.

Аљбуљена Хаџиу је раније већ упозорила да ће предузети радње које су у њеној моћи у оквиру утврђених рокова. 
„У складу са уставним одговорностима, конститутивна седница Скупштине биће сазвана у року предвиђеном Уставом, отварајући пут за успостављање нових институција које су произашле из воље грађана“, рекла је Хаџиу, која је, у својству председнице парламента, и вршилац дужности председнице.

Према речима Цаколија, конститутивну седницу, до избора председника Скупштине, водиће најстарији посланик, Авни Дехари из покрета Самоопредељења, уз помоћ најмлађе посланице, Фатме Тачи из КДТП.
Прва тачка дневног реда конститутивне седнице је формирање Привременог одбора за верификацију кворума и мандата. Након тога, посланици ће положити заклетву, чиме ће бити отворен пут за избор Председништва Скупштине. 

Највећа странка, Самоопредељење, има право да предложи председника парламента, који се бира простом већином. На основу пресуде Уставног суда, ако кандидат не добије гласове након три покушаја, мора се предложити други кандидат. 

Након овог корака, морају бити изабрани заменици председника, један из Покрета за вођење снага (LVV), један из ПДК, један из ЛДК, један са Српске листе и један из осталих невећинских заједница.

Скупштина се сматра конституисаном у тренутку када изабере председника и пет потпредседника.

Оснивањем парламента отвара се пут за формирање владе и избор председника. 

Да би започео процес формирања извршне власти, председник прво мора да изда мандат кандидату за премијера. Он или она затим има 15 дана да стекне поверење посланика.

Од дана конституисања скупштине, посланици имају рок од 60 дана да изаберу председника институција у Приштини. 

Конституисање скупштине и избор владе неће бити проблем за Самоопредељење, јер је освојило 53 мандата и потребан му је 61 глас, што, према речима његових званичника, има, рачунајући гласове посланика мањина, не рачунајући гласове Српске листе. 

А за председника је потребно 80 гласова, што значи да је потребно и учешће ПДК или ЛДК.

Превремени избори одржани 7. јуна били су трећи општи избори одржани у року од годину и по дана, који су морали бити организовани након што посланици десетог сазива законодавне власти нису успели да изаберу новог председника, након истека петогодишњег мандата Вјосе Османи. 

(Коха)