Da se ne zaboravi: NATO na današnji dan ubio civile u Nišu i bombardovao kinesku ambasadu
Bombardovanje Niša kasetnim bombama NATO je izvršio 7. maja 1999. godine. To je jedan od najozbiljnijih napada u toku bombardovanja Jugoslavije u kojem je došlo do stradanja civila korišćenjem kasetnih bombi.
Tokom 7. maja 1999. u vremenu od 11.30 i 11.40 časova NATO je izvršio napad sa dva kontejnera kasetnih bombi sa oko 100—150 bombi po kontejneru na Niški aerodrom, koji se nalazi na kraju grada, ali su bombe navodno „promašile“ cilj i pale unutar šireg centra grada.
Kasetne bombe razasute su iz dva kontejnera, nošene vetrom, pale su na tri lokacije u centralnom delu grada, koje su od aerodroma udaljene više od 3—5 kilometara i to: pored zgrade Patologije niškog Medicinskog centra na jugu grada, centar pored zgrade Banovine uključujući glavnu pijacu, autobusku stanicu pored Niške tvrđave i zdravstvenog centra 12. februar i parking Niš Ekspresa pored Nišave
Izveštaji govore da je od eksplozije kasetnih bombi 7. maja 1999. na tri lokacije u Nišu;
• poginulo 15 civila
• teške povrede zadobilo 8 civila,
• lakše povrede zadobilo 11 civila,
• oštećeno 120 stambenih objekata,
• uništeno 47 a oštećeno 15 putničkih automobila.
Svi povređeni zbrinuti su u Kliničkom centru u Nišu.
Tadašnji gradonačelnik Niša, Zoran Živković, izjavio je za Rojters: „Nema nikakvog vojnog cilja unutar kilometra odatle… Kasetne bombe pogodile su pijacu, zgrade u okolini izgledaju kao švajcarski sir… rakete su pogodile patološki centar, parking i okolne zgrade… Video sam mrtvog čoveka koji je nosio torbu sa lukom unutra.“
Sutradan, 8. maja, generalni sekretar NATO-a, Havijer Solana, potvrdio je odgovornost NATO-a za napad, izjavom da je „NATO potvrdio da je oštećenje pijace i klinike prouzrokovalo NATO oružje koje je promašilo cilj“. Prema izvorima iz vojske SAD, kontejner kasetne bombe CBU-87 nije se otvorio iznad cilja nego ubrzo nakon izbacivanja iz aviona, zbog čega je submunicija pala na druge ciljeve unutar grada.
Kasetne bombe je izbacio holandski F-16. Nakon ovog napada Holanđani su prekinuli da koriste kasetne bombe tokom bombardovanja, što nije bio slučaj sa drugim članicama NATO pakta. Avioni britanskog Kraljevskog vazduhoplovstva su i nakon ovog slučaja nastavili da koriste kasetne bombe.
HRW je osudio napad i upozorio da kasetne bobme ne smeju da se koriste prilikom napada na urbana naselja zbog gustine naseljenosti područja. Amnesti internašonal je objavio da NATO nije preduzeo mere opreza i da je prekršio zabranu nesrazmernog napada prema članku 54 (4) i (5) protokola.
Bombardovanje kineske ambasade u Beogradu
Na današnji dan je izvedeno i bombardovanje kineske ambasade u Beogradu od stane NATO bombardera. To je bio ozbiljan diplomatski incident tokom NATO agresije na Jugoslaviju. Uveče, u 23:45 č, 7. maja tri projektila NATO alijanse su pogodila zgradu ambasade Narodne Republike Kine u Novom Beogradu. U napadu je poginulo troje kineskih državljana, a više ih je ranjeno.
NATO je izrazio žaljenje zbog incidenta uz obrazloženje da je do napada došlo usled zastarelih mapa koje je dostavila CIA.
U danima nakon napada na ambasadu, u mnogim gradovima sveta, kao što su Kopenhagen, Bangkok, Singapur, Tokio, Tel Aviv, Islamabad, i drugi, su održavani protesti ispred američkih ambasada ili konzularnih predstavništava.
U jutro 8. maja, održano je vanredno zasedanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na zahtev Kine.
Predstavnik Kine je pročitao saopštenje kineske vlade u kome se ističe da napad predstavlja kršenje suvereniteta Kine, kao i osnovnih načela međunarodnih odnosa. Takođe, Kina je oštro osudila ovaj varvarski čin, i oštro protestovala, zahtevajući da NATO, predvođen Sjedinjenim Državama preuzme odgovornost, i zadržala pravo da preuzme dalje mere. Dalje se u ovom saopštenju napad na ambasadu naziva ratnim zločinom.
Predstavnik Sjedinjenih Država je rekao da činjenice još nisu potvrđene, ali da NATO istražuje to pitanje. Takođe je rekao kako NATO nije gađao civile niti ambasade, i da mu je najdublje žao ako je NATO odgovoran za incident, ali da je samo jedan čovek odgovoran za krizu, a to je Slobodan Milošević.
Predstavnik Holandije nije mogao da prihvati poređenje slučajnih žrtava sa sistematskim ubijanjem, silovanjima i paljenjem kuća za koje je Beograd odgovoran. Predstavnik Kube je rekao da se nada da neće biti potrebno da prođe 20 godina da se shvati da je ovaj rat bio greška.
Izjave su dali i predstavnici Ruske Federacije, Francuske, Iraka, Argentine, Namibije, Kanade, Bahreina, Malezije, Slovenije, Ujedinjenog Kraljevstva, Gabona, Albanije i Indije, kao i drugih država.
