Да се не заборави: „Олуја“, погром Срба у Крајини

Хрватска војска је, у операцији „Олуја“, 4. августа 1995. године ушла у српску енклаву (Република Српска Крајина), зону под заштитом УН. Око 250.000 Срба напустило је своје домове и кренуло, у највећем избегличком таласу у Европи од Другог светског рата, према Босни и СР Југославији.

Операција Олуја је била војна акција Републике Хрватске. Циљ ове операције је био заузимање највећег дела територије Републике Српске Крајине, државе формиране на територији новонастале независне Хрватске, која је била активна за време рата водећи политику засновану на тежњи Срба у Хрватској да остану у Југославији.

„Олуја“ је званично трајала 4 дана, завршила се падом Републике Српске Крајине и успостављањем контроле Републике Хрватске над том територијом.

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је операцију „Олуја“ у првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу окарактерисао као удружени злочиначки подухват, са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше Републике Српске Крајине у Хрватској.

Међутим, у другостепеној пресуди су такве тврдње одбачене и генерали су ослобођени свих оптужби. Трибунал је утврдио да су хрватска војска и специјална полиција починиле велики број злочина над српским становништвом, првенствено након оружаних напада, и да за организовање тих злочина не сносе одговорност државно и војно руководство.

Са територије РСК коју је заузела хрватска војска избегло је око 250.000 Срба. Међународни суд правде је фебруара 2015. године одбацио међусобне тужбе Хрватске и Србије за геноцид, утврдивши да су се током и након операције „Олуја“ догодили злочини који би могли бити елементи геноцида, али да није доказана специфична геноцидна намера.

Дана 4. августа на православни празник Благе Марије, у 4 часа после поноћи, америчке ваздухопловне снаге су бомбардовале два радара снага крајишких Срба, само сат времена пре почетка операције. Овај чин је још више деморалисао Србе. У самој операцији је учествовало преко 138.000 хрватских војника и полицајаца. Иако су званично порицале умешаност у „Олуји“, америчке снаге су активно подржавале ову операцију етничког чишћења. Америчка опрема је коришћена за ометање српских комуникација, тако да је командни сектор СВК био потпуно одсечен. Акција је почела нападом на тзв. секторе „Север“ и „Југ“, на фронту дугом 700 km. Хрватске снаге пробиле су прве линије одбране Срба на 30 тактичких смерова у бјеловарском, загребачком, карловачком, госпићком и сплитском зборном подручју. Дубина продора хрватских оружаних снага тада је већ била од 5 до 15 km. Хрватске 4. и 7. гардијска бригада су се пробиле кроз српски фронт и убрзо заузеле Книн и већи део Северне Далмације 5. августа.
Као велики успех првог дана акције, хрватска страна забележила је заузимање Светог Рока. Книн је већ био у окружењу, жестоко гранатиран, а хрватске јединице на свега неколико километара пред градом. Срби одговарају нападима на Сисак, Карловац, Шибеник, Оточац, Госпић, Огулин… Државна телевизија Србије је прву информацију о агресији на РСК објавила тек у 19:30 за време Дневника.
Након операције РСК више не постоји. Већина Срба, око 250.000 људи – је била протерана.[тражи се извор]

У операцији „Олуја“ учествовало је најмање 138.500 припадника Хрватске војске, МУП и Хрватског вијећа одбране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 30.000 војника. Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом Републике Српске у западној и северној Босни кренуле ка Србији, изложене честим нападима хрватских снага..

5. август у Хрватској се слави као „Дан победе и домовинске захвалности“, док је у Србији и Републици Српској 4. август дан жалости.