Дан када је српска војске после вишевековног турског ропства повратила Косово: «Приштина није видела свечанији дан»  

Трећа српска армија, под командом генерала Божидара Јанковића, је 22. октобра 1912. године, разбила турске снаге и ослободила Приштину.

Ослобођење Приштине у Првом балканском рату је оставило велики утисак на српске јединице и деморалисало турске војнике.

Историчари наводе сведочења о уласку српске војске у Приштину:

“У току послеподнева, Турци су почели да одступају. Наша застава је већ била побијена на њиховом положају. Одмах смо кренули напред и стигли смо изнад Приштине, на једно поље. На путу смо пролазили поред кола, која су била пуна пртљага и осталих кућевних ствари, које су Турци оставили. Ту смо ноћили. Војска је била весела”.

После ослобођења Приштине, српска Трећа армија је требала, према директиви Врховне команде, одмах да продужи покрет ка Куманову и Скопљу, будући да је већ каснила два дана.

То се, међутим, није десило, јер су јединице биле исцрпљене дугим маршевима и борбама, па је командант армије генерал Божидар Јанковић, одлучио да се људство задржи у рејону Приштине, ради одмора и попуне.

Јединице су се одмарале размештене у бивацима, обезбјеђујући се предстражама према фронту и боковима. На Газиместану се одмарала Дринска дивизија другог позива, сећајући се јунаштва славних косовских јунака.

Према наређењу команданта армије, на мјесту погибије кнеза Лазара, код Муратовог турбета, одржан је помен свим Србима изгинулим у Косовском боју, 1389. године.

Затим је командант Треће армије, генерал Божидар Јанковић, уз свечану параду јединица ушао у Приштину.

“Приштина неће видети свечанији дан од овог. На челу штаба јаше на коњу седи ђенерал, у чијој су пратњи команданти Шумадијске и Моравске дивизије. На челу штаба војна музика, а за штабом ордонанси и војска. Све живо је изашло да дочека и поздрави српску војску”, сведочили су војници.