Danas je Blaga Marija, mironosnica i svedok Hristovog Vaskrsenja
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Svetoj Mariji Magdaleni, u narodu poznatoj kao Blaga Marija.
Iako ovaj dan nije crveno slovo, on se u narodu poštuje kao duhovno značajan, naročito među ženama, koje Mariju Magdalenu doživljavaju kao svoju zaštitnicu.
Marija Magdalena bila je jedna od najvernijih sledbenica Isusa Hrista. Po predanju i zapisima u Novom zavetu, Isus ju je iscelio od sedam zlih duhova, a potom je postala njegova učenica i prvi svedok Vaskrsenja.
Bila je prisutna pod krstom na Golgoti, a na praznik Vaskrsa upravo ona je prva obavestila apostole da je Gospod vaskrsao, zbog čega se smatra „ravnoapostolnom“ svetiteljkom.
U apokrifnim i hagiografskim izvorima, navodi se da je posle Hristovog Vaznesenja propovedala u Rimu, gde je cara Tiberija pozdravila rečima: „Hristos vaskrse“, pruživši mu crveno jaje kao simbol Vaskrsenja. Prema crkvenom predanju, Marija Magdalena se kasnije povukla u Efes, gde je umrla i gde se čuvaju njene mošti.
U pravoslavnom crkvenom kalendaru, 4. avgusta po novom (gregorijanskom) kalendaru, odnosno 22. jula po starom (julijanskom), obeležava se dan Svete Marije Magdalene. Iako se ne ubraja u praznike sa obaveznim bogosluženjima (crvena slova), u brojnim krajevima Srbije ovaj datum se poštuje kao zavetni dan.
Narodna tradicija Svetu Mariju Magdalenu vidi kao sestru Svetog Ilije, a postoji verovanje da su njih dvoje „zaduženi“ za vremenske nepogode – ako Ilija „grmi“, Blaga Marija „donosi kišu“. U mnogim domaćinstvima se tada ne obavljaju teški kućni i poljski poslovi, posebno oni koji su povezani sa ženama, kao što su pranje, šivenje ili spremanje zimnice.
Iako joj ime kaže da je blaga, narod je svetkuje sa strahopoštovanjem. Običaji kažu da se na Blagu Mariju ne prilazi vatri, da se ne kuva, ne pere, ne čisti i ne podiže ruka, jer kako uradite tako će vas stići.
Zato se ovaj dan proslavlja u tišini, naročito među ženama – ćuti se i moli u sebi. U nekim krajevima žene ujutru iznesu hleb i med na prag i kažu:
„Evo ti, Blaga Marijo, hleba i duše – pa nas pusti na miru.“
Ako grmi na Blagu Mariju, veruje se da ne bi trebalo otvarati vrata, „jer to grom traži koga će da udari“. Naši stari su govorili: „Od Ognjene do Blage Marije – ni trn da ne dirneš.“
U srpskom narodu Blaga Marija je zaštitnica žena, doma, ljetine i mira u kući. Zato se njen dan obečežava sa posebnom pažnjom – ne iz straha, već iz poštovanja prema jednoj od najhrabrijih žena u hrišćanstvu.
Blaga Marija nije samo značajna ličnost hrišćanske istorije, već i duhovna figura čija priča i danas inspiriše veru, pokajanje i posvećenost. Njen praznik, iako liturgijski manji, zauzima važno mesto u narodnom kalendaru i svakodnevnom životu pravoslavnih vjernika..
Molitva Svetoj Mariji Magdalini
Srpska pravoslavna crkva ne propisuje obavezne molitve za ovaj dan, ali se vernici često mole svetiteljki sledećim rečima:
– O, sveta mironosice i ravnoapostolna učenice Hristova, Magdalino Marijo, molimo te da svojim svetim molitvama zastupaš nas grešne pred Gospodom, da nam da pokajanje, mir duši i snagu da nosimo svoj krst dostojno. Neka tvoja vera, koja te nije napustila ni pod krstom, bude i nama primer postojanosti u veri i ljubavi prema Hristu.
