Данас је јесењи Крстовдан

Воздвижење часног Крста, у народу названо (јесењи) Крстовдан, црквени је празник који се обележава 27. септембра (14. септембра по јулијанском календару).

Један од значајних празника у православној цркви је јесењи Крстовдан, који многи верници обележавају и као крсну славу. Празник је посвећен Часном и Животворном Крсту Господњем, а повезује се са догађајем из 4. века, када је пронађен крст на којем је разапет Исус Христос.

Како наводи Српска православна црква, Крстовдан се обележава као сећање на повратак вери у правог Бога и победу хришћанства над паганством, док истовремено представља симбол спасења кроз Христову жртву. Овај празник заузима посебно место међу верницима јер указује на значај духовног преображаја, крштења и истрајности у вери.

Проналазак часног крста

На Крстовдан се празнују два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим.

Википедија пише како је обилазећи Свету Земљу света царица Јелена желела да потражи Христов часни Крст. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини је знао место где се Крст налазио и он јој је рекао да је Крст закопан под храмом Венериним, кога на Голготи подигао цар Хадријан. Царица је наредила да сруше храм и копају у дубину, и под њим су заиста нашли три крста.

Царица је била у недоумици, како да распозна Христов крст. Патријарх Макарије који је био са њом у пратњи, наредио је да се донесе покојниик и да се на њега постављају редом један по један крст. Када су стављени први и други крст, покојник је остао да лежи непромењено. А када је на њега стављен трећи крст, покојник је оживео. То је била потврда да је то часни и животворни Крст Христов.

Касније, када је персијски цар Хозроје освојио Јерусалим, одвео многи народ у ропство и однео Часни Крст у Персију. У Персији је Крст је лежао 14 година. 628. године грчки цар Ираклије победио је Хозроја и са славом повратио Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије носио је Крст на својим леђима. Но на једанпут је стао и неје више могао ни корака крочити. Патријарх Захарије је тада видео анђела, који је спречавао цара да у раскошном царском оделу иде под Крстом и то по оном путу по коме је ишао сам Господ Исус Христ, бос и понижен. Када је то виђење патријарх објавио цару, он се свукао, па у скромној одећи и босоног узео Крст, изнесо га на Голготу, и положио га у храм Васкрсења.

Обичаји на Јесењи Крстовдан: Добро је средити кућу

На Крстовдан се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе, пише РТС.

Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На тај дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, верује се да ће вам целе године све „ићи наопако“.

У свим селима исплаћују се људи који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују се глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.

На јесењи Крстовдан, према древним обичајима, бере се и посвећује босиљак, јер се верује да има моћ да однесе негативну енергију.

Народна веровања: На Крстовдан се види каква ће зима бити

Према народном веровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина наредна година биће сушна.

Ако је Крстовдан облачан, зима ће бити снеговита. Ако је ведар, биће сувомразице.

Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме, пише Данас.

Тиха киша о Крстовдану такође предсказује благу зиму.

Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину.

Знимљиво је и да се за људе рођене на овај дан верује да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.

Крстовдан се слави два пута годишње

Крстовдан је велики празник који се слави два пута годишње: 27. септембра – јесењи Крстовдан и 18. јануара – зимски Крстовдан.

На зимски Крстовдан, који је уочи Богојављења, 18. јануара, по предању, укрштају се ветрови. У цркви се тог дана крст ставља у воду и, ако се вода смрзне, очекује се долазак родне године, а ако се вода не смрзне, верује се да ће следећа година бити „оскудна и болешљива“.