Данас је Света Петка, прзник Преподобне мати Параскеве

Српска православна црква (СПЦ) данас слави празник посвећен Преподобној мати Параскеви, познатој као Света Петка, која је једна од најпоштованијих светитељки у српском народу.

Име Свете Параскеве или Петке долази од грчке речи „параскева“ што значи петак, отуда Петка.

Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних. Верници јој се моле за здравље, нарочито очију, и за заштиту породице.

Света Петка је била хришћанска византијска подвижница из 11. века, а дан њеног помена, Петковдан, обележава се 27. октобра и шеста је слава по броју свечара у Србији.

Култ Свете Петке је изузетно развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама.

 Отуд и различити епитети који стоје уз њено име – Петка Балканска, Српска, Грчка, Бугарска, Румунска, Македонска, Епиватска, Београдска, Трновска и тако даље.

Верници обележавају дан када је Света Петка, која је српског порекла, окончала овоземаљски живот.

Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња.

Њени родитељи су били имућни и честити хришћани, а осим ње имали су и старијег сина Јевтимија, који се замонашио по одобрењу и благослову родитеља, а касније постао и епископ Мадитски.

Петка је од најранијег детињства била веома побожна.

После смрти родитеља, Петка је желела да се поклони највећим светињама па је отишла у Цариград, где је пет година живела при цркви Покрова Богородице у Ираклијском предграђу.

Часопис СПЦ „Светосавско звонце“ наводи да је одатле отишла у Палестину, како би се поклонила свим местима освећеним Спаситељевим животом.

По Промислу Божјем настанила се у Јорданској пустињи, где се подвизавала до дубоке старости.

Две године пред смрт, док је стајала на молитви, јавио јој се анђео и рекао да треба да се врати у свој родни град, где ће земљи предати тело, а душу ће Господ примити.

Кад се вратила у Епиват, нико је није препознао, јер је отишла пре више деценија, а родбине није имала.

Дани су јој пролазили у раду, посту и молитви. Тихо се угасила и нестала са лица земље. Сахранили су је изван гробља, јер је за суграђане била странкиња, наводи Светосавско звонце.

На иконама је представљена у женској монашкој одежди, са крстом и рукама у молитвеном положају.

У епархијама СПЦ посвећено јој је око 250 цркава, а најпосећенија је капела на Калемегдану која носи њено име и у којој се на дан празника сваке године окупља десетине хиљаде верника.

Поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима, које почивају у Јашију у Румунији, долазе и припадници других религија, верујући у њену исцелитељску моћ.

Два века после смрти Свете Петке, Цариградом и околином су владали крсташи, па је бугарски цар Јован Асен 1238. године измолио од крсташа мошти Свете Петке и пренео их у своју престоницу, Трново.

У време Косовске битке и Трново је пало у турско ропство, па су мошти Свете Петке пренете у Румунију, а кад је 1396. године освојена и Румунија, царица Милица је измолила од Султана Бајазита мошти светитељке и пренела их у Србију.

Тако су мошти Свете Петке пренете у Београд на Калемегдан, код извора чудотворне воде, где је сазидана капела која и данас постоји.

Тамо су мошти почивале све до 1521. године, када је Сулејман Други заузео Београд. Он је запленио мошти и однео их у свој двор у Цариграду. И тамо су почела да се дешавају чудеса, па су Свету Петку славили не само хришћани него и муслимани.

(РТВ Војводина)