Danas počinje Veliki Časni post
Za pravoslavne vernike danas je počeo Veliki Vasršnji post askršnji post. Velikim se naziva zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja, Časni post zato što obuhvata vreme stradanja Hristovog i Njegovog razapinjanja na Časni krst, Velika četrdesetnica zato što je ukupno trajanje posta četrdeset dana.
Vaskršnji post traje od Čistog ponedeljka do Lazareve subote. Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana – najduži u toku godine, i završava se praznikom Vaskrsenja.
Prva nedelja posta zove se Čista. Druga nedelja je Pačista. Treća nedelja je Krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje. Četvrta nedelja je Sredoposna, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja posta se naziva Gluvna. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je Cvetna. Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hrista pri Njegovom ulasku u Jerusalim.
Sedma, poslednja sedmica pred praznik Vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u Pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.
Istorijat
Najstarije svedočanstvo ο ovom postu potiče s kraja II veka. Sv. Irinej Lionski (202), u pismu papi Viktoru (189-198), povodom sporova ο vremenu praznovanja Pashe, spominje pashalni post koji je trajao kraće nego danas (tri dana), a praktikovan je svuda. Dalje podatke ο ovom postu daje Tertulijan (220), prema praksi Rimske i Afrikanske crkve. On govori ο „pashalnom postu u spomen stradanja Hristovih“, koji je sam Spasiteljodredio, pa se u tom smislu smatra da pashalni post potiče od naređenja Gospoda Isusa Hrista.
Iz Sirijske didaskalije (druga polovina III veka), vidi se da je pashalni post trajao jednu sedmicu, a sigurno svedočanstvo ο pashalnom postu od četrdeset dana potiče iz IV veka, od Jevsevija Kesarijskog (340), kao i iz Pashalnih poslanica Sv. Atanasija Velikog (373). Današnji oblik Vaskršnjeg posta razvio se u V veku.
