Данас празнујемо Усековање главе Светог Јована Крститеља

Православни верници обележавају Усековање главе Светога Јована Крститеља. По наређењу цара глава светитеља је одсечена односно „усекована“ и на тањиру донета пред његову пасторку, играчицу Салому. Дан када је Крститељ страдао проводи се у молитви, уздржавању и строгом посту.

Верници српске православне цркве данас славе великог свеца, који се у многим породицама широм Србије слави као крсна слава. Дан подсећа на смрт Светога Јована, Пророка, Претече и Крститеља, погубљеног по наређењу цара Ирода Агрипе, а по жељи његове жене Иродијаде.

Беше тај Ирод жењен ћерком некога арабског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи засожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру.

Ученици Јованови преко ноћи тајно су узели учитељево тело и сахранили га у Севастији. Глава светитељева, закопана је посебно, на тајном месту. Касније је пренета у Јерусалим, а у време византијске царице Теодоре чудотворна Крститељева глава пренета је у Цариград.

Смрт светог Јована догодила се пред Пасху, а празновање 11. септембра установљено је због тога што је тог дана освећена црква коју су подигли на његовом гробу у Севастији цар Константин и царица Јелена.

У народу овај празник има дугу традицију и спада у групу великих празника, који се посебно поштују. Црква прописује строги пост и уздржавање, народни обичајни календар забрањује и сву црвену храну, јер подсећа на боју проливене Крститељеве крви.

У народу се каже и да је данас добар дан за брање лековитог биља. У многим местима одржавају се вашари.

Повезани чланци

Back to top button