Данас славимо зимског Светог Николу

Православни верници данас славе Светог Николу, најчешћу славу међу Србима. Никољдан је у календару Српске православне цркве обележен црвеним словом.

Чудотворац, заштитник помораца и сиромашних, један је од највољенијих српских светаца. Сматра се да пола Срба слави Никољдан док она друга половина иде на славу, која је увек у време поста.

Свети Никола или Никољдан се увек слави 19. децембра, на дан када је овај светитељ умро 345. године нове ере. Претпоставља се да се као породична слава обележава од самог почетка примања хришћанства, али поуздани подаци постоје да се слави од 13 века након реформи које је Свети Сава увео у православље српског народа.

Слава Свети Никола је строго посна слава јер пада у време Божићног поста и никако је не треба припремати и дочекивати госте са мрсном трпезом. Славски колач, жито и вино су обавезни.На дан славе, домаћин куће ујутру треба да понесе славски колач, жито, вино и свећу у цркву и присуствује јутарњој литургији, након које свештеник сече славски колач. Потом се породица и гости у породичном дому домаћина славе окупљају за славском трпезом.

Од изузетног је значаја да чланови породице буду присутни, а наглашава се и да нипошто не треба вратити никога ко тога дана дође у кућу домаћина.

Свети Никола се сматра заштитником морепловаца, путника, сиромашних, деце, учених људи и трговаца. Познат је по великодушности и бројним доброчинствима које је чинио, желећи да помогне чистог срца, из искрених хришћанских побуда.

За чуда Светог Николе везују се и бројне легенде од којих је свакако једна од најчувенијих да је Свети Никола повратио вид Стефану Дечанском. У знак захвалности, српски краљ је богато даровао храм у Барију у коме се налазе мошти овог светитеља и чудотворца.

Свети Никола (Николај Мирликијски), рођен је у граду Патара у Ликији, који се налази на територији данашње Турске. Замонашио се у манастиру Нови Сион, који је основао његов стриц Николај, епископ патарски. Након смрти родитеља Никола је комплетан иметак и све што је поседовао разделио за помоћ сиромашнима.

Упокојио се 19. децембра 345. године (односно 6. децембра по грегоријанском календару). Првобитно је сахрањен у Саборној цркви Мирликијске митрополије. Међутим, његове мошти пренете су у Италију, у манастир Светог Јована Претече у Барију, крајем XИ вијека, тачније 1096. године, након што су Турци заузели Ликију, те је постојао основан страх како би мошти светитеља могле бити оскрнављене од стране турских овајача.

Три године касније, у Барију је саграђена и величанствена црква посвећена овом светитељу.