„Digitalni svet, zamka ličnih podataka“: Privatnost na internetu je osnovno ljudsko pravo i nije zastarela norma

Koliko su naši privatni podaci na internetu bedzbdeni u digitalnom svetu i na koji način i kako oni mogu biti zloupotrebljeni te kako ih zaštititi bile su teme interaktivne radionice održane u Centru za edukaciji i kulturu (CEC) u Gračanici.

Predavanje na temu „Digitalni svet, zamka ličnih podataka“ grupi srednjoškolaca iz Gračanico održao je novinar i urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević, a u okviru radionice postavljena je i istoimena izložba.

„Naša bezbednost na internetu zapravo je tihi dogovor koji svakodnenvo sklapamo sa brojnim aplikacijama na društevnim mrežama. Ono što ne znamo jeste da im na taj način nesvesno otkrivamo i deo naše privatnosti“, rekao je u uvodnom delu Dimitrijević  

Moderni telefoni u rukama –  najnapredniji uređaj za praćenje

Danas je život bez pametnog telefona nezamisliv, a upravo taj uređaj trebamo da koristimo kao alat koji nama služi a ne mi njemu, naveo je Dimitrijević i učesnike radionice upozorio na puteve i najčešće greške zbog kojih privatni korisnički podaci postaju lako dostupni internet zajednici.

„Svako od nas ostavlja digitalni otisak u onlajn prostoru i svesno dajemo identitet, ime prezime, često matični broj, ostavljamo komunikaciju poput sadržaja, komentara, poruka i sve to zahvaljujući našem lajkovanju, a to ostaje zabeleženo. Olako ostavljamo brojeve naših bankovnih kartica i istoriju kupovine kada kupujemo preko interneta. Tom prilikom nesvesno delimo i našu lokaciju, koliko se na njoj zadržavamo, kojom se brzinom krećemo,“ pojasnio je urednik Radio Goraždevca.

Rečeno je da digitalni sistemi koriste algoritam koji kao pauk plete mrežu spajajući sve tačke od onoga šta ste na internetu lajkovali do toga šta ste pričali, gde ste ove subote bili pre ili posled podne i da li ste na istoj lokaciji. Takve informacije dobija iz našeg uređaja.

Prva pomoć i  digitalna higijena?

Digitana higijena podrazumeva da najpre promenimo ime uređaja u kombinaciju sa brojevima i to je prvi korak za zaštitu privatnosti.

„Jedan od načina digitalne higijene je da izbrišete aplikacije koju niste koristili duže od tri meseca, jer ona predstavlja otvoren prozor na vašoj kući i što ih je manje, manje su i mogućnosti algoritma da kontroliše vašu privatnost“, rekao je Dimitrijević.

On je učesnike radionice upoznao sa alatima koji rade za korisnika interneta a da pritom ne sakupljaju njegove podatke.

Loznka je naša prva linija odbrane, podseća Dimitrijević, dodajući da nikada ne treba koristiti istu šifru za drušvene mreže ili E – banking.  Pravilo je, naglašava, jedan nalog – jedna šifra.

„Selfi“, jako popularan vid korišćenja telefona kod mlađe generacije, nije samo fotografija, već i mreža koordinata pomoću koje ostavljamo podatke koje firme koriste dok nešto kupujemo.

„Moja poruka upućena vama nije da prestanete da koristite Fejsbuk ili druge drušvene mreže, već da razmislite da tim činom bukalno predajete ključ koji nikada ne možete da zamenite. Koristite biometrijsku lozinku ili lozinku sa jako mnogo slovnih znakova ili karaktera. Nikada ne dozvolite da vaše telo bude vaša lozinka tako što ostavite otisak prsta ili otključavanje telefona pomoću prepoznavanja vašeg lika“, rekao je Dimitrijević.

Učesnicima je predavanje, kažu, bilo od koristi.

„Danas sam naučila mnoge stvari koje do sada nisam znala, neke i jesam ali sam olako prelazila preko njih. Ubuduće ću dobro da razmislim koje aplikacije instaliram na telefonu“, kaže Jovana Mitić učenice drugog razreda srednje škole.

Istog je mišljenja i Nemanja Petrović iz Gračanice, učenik četvrtog razreda srednje škole.

„Prvo što ću da uradim posle ovog predavanja jeste da stavim neku jaču lozinku na svom internet nalogu i da zamenim šifre na aplikacijama koje su mi važne“, kaže Nemanja.

 Moral veštačke inteligencij programiramo sami. Veštačka inteligencija je ogledalo našeg društva i ona na osnovu onoga što je postavljeno na internetu donosi zaključke. Algoritmi na društvenim mrežama imaju samo jedan cilj, a to je da korisnika zadrže pred ekranom što duže i zbog toga mu povlađuju.

Privanost je osnovne ljudsko pravo, ono nije zastarela norma iako je onsivač Fejsbuka i Instagrama Mak Zakererberg tvrdio drugačije, zaključeno je na kraju radionice.  

Uz pomoć praktičnih saveta predavanje je imalo za cilj da podstakne kritičko promišljanje o digitalnoj autonomiji kao i unapređenje zaštite ličnih podataka i jačanje digitalne svesti u svakodnevnoj upotrebi interneta i pametnih uređaja. Ako je suditi po komentarima učesnika u tome se i uspelo.

Organizaciju izložbe „Digitalni svet, zamka ličnih podataka“ finansirala je Kancelarija Evropske unije na Kosovu, a ona će u okviru CEC centra u Gračanici biti otvorena u periodu od 23. do 27. februara tekuće godine.

I. Miljković