Експерти Савета Европе критикују Приштину због употребе силе

Експерти Савета Европе објавили су извештај у којем се критикују поједини потези и одлуке власти у Приштини — конкретно због прекомерне употребе полицијских снага на северу КиМ, а констатује се и да приштински режим нема вољу за оснивање Заједнице српских општина, не поштује међународне споразуме. Критикује се и неспровођење судске одлуке о враћању имовине манастиру Високи Дечани.

„У случају насилних и нелегалних протеста или блокада путева, косовске власти фаворизују брзу инасилну употребу специјалних снага за успостављање јавног реда, чак и ако постоји велики ризик да ће употреба полицијске силе довести до насиља и масовног крвопролића. Само захваљујући снажном ставу Кфора, избегнута је већа ескалација насиља у недавним догађајима“, наводи се у извештају званичника Савета Европе, објавила је „Коха“.

Група експерата боравила је на Косову и Метохији крајем септембра, бавећи се прилагођавањем локалног правног система стандардима организације којој су власти у Приштини прошле године поднеле захтев за чланство.

Приштина нема вољу за оснивање ЗСО

У извештају се констатује да режим у Приштини нема вољу да оснује Заједницу општина са српском већином.

„Уставни суд је закључио да предложени законски оквир ‘није у потпуности испунио уставне стандарде’. Међутим, суд начелно и уопштено није искључио могућност таквог удруживања“, наводи се у документу и истиче да забрињавају поједини неодређени термини.

Експерти Савета Европе констатују да у тренутку њихове посете актуелна власт није желела да оснује такво удружење, а политичари су пресуду Уставног суда искористили да прогласе да је оснивање ЗСОсамо по себи неуставно и да није постигнут нови договор о могућем статуту таквог удружења.

Званичници СЕ оцењују да је тумачење политичара одлуке уставног суда узнемирујуће, иако је суд био критичан према конкретном документу.

У извештају се помиње и неспровођење друге одлуке уставног суда у Приштини о имовини манастира Српске православне цркве Високи Дечани.

„Иако суд игра важну улогу чувара устава, у политички осетљивом случају власти до сада нису спровеле судску одлуку из 2016. године. Суд је одлучио да 24 хектара спорног земљишта припада Манастиру Високи Дечани. Ову одлуку су критиковали политичари и, упркос поновљеним позивима међународне заједнице, она није спроведена. Ово је јасно кршење владавине права. Косовске власти морају без даљег одлагања да спроведу пресуду уставног суда у случају Манастира Дечани“, истиче се у извештају.

Указује се да политичари са релевантних позиција понекад непримереним језиком критикују одлуке судова у осетљивим предметима и на начин који може нанети штету независности правосуђа, те да пресуда уставног суда у случају манастира Високи Дечани не само да није спроведена, већ су је оштро критиковали носиоци високих политичких функција.

Као пример за утицај власти на рад правосуђа наводи се случај премијера у Приштини Аљбина Куртија који је „хтео да сазна име тужиоца који је донео одлуку о пуштању осумњиченог Србина из затвора“.

Експерти СЕ у извештају помињу и одлуке владе у Приштини из августа прошле године о експропријацији земљишта на северу Косова, због којих су Срби негодовали.

„Представници међународне заједнице, укључујући ОЕБС, ЕУ, Еулекс и САД, изразили су дубоку забринутост у вези са овим одлукама јер процедура која је вођена није била у складу са законима и косовским прописима. Између осталог, одлукама није утврђена, како то налаже члан 44. устава, јавна сврха или јавни интерес који налаже ове експропријације. Међутим, чини се да се генерално претпоставља да је намера да се на тим имањима изграде полицијске станице. Овакав начин поступања није у складу са владавином права и вероватно ће нарушити поверење између српске заједнице и институција приштинских власти. Власти би такође требало да уложе веће напоре да широј јавности саопште разлоге за експропријацију“, наводи се у извештају.

Застрашивање сведока на суђењима за ратне злочине

Велики проблем је и заштита сведока у осетљивим случајевима као што су ратни злочини, којима се баве специјализована већа у Хагу.

„Заштита сведока је већ идентификована као велики проблем за суђења за ратне злочине на Косову од стране Парламентарне скупштине Савета Европе у Резолуцији 1784 (2011). Касније је, у септембру 2011, усвојен закон о заштити сведока, али је заштита сведока веома тешка у тако малој земљи као што је Косово. Најосетљивији случајеви се сада воде у Хагу, а косовски тужиоци које смо срели током посете нису изразили никакву посебну забринутост у вези са тим. Међутим, чини се значајним, како је истакла повереница за људска права у свом меморандуму 56, да су се у суђењу Специјализованим већима бавили случајем застрашивања сведока“, наводи се у извештају.

Што се тиче борбе против криминала и корупције, у извештају се институције у Приштини похваљују за неке од предузетих акција – померање на листи индекса корупције, али се и то сматра недовољним.

Захтев за чланство у Савету Европе приштинске власти су поднеле у мају прошле године. Тада је тамошња министарка Доника Гервала-Шварц дефинисала „Косово као европску земљу која је снажно посвећена људским правима и владавини закона“.

Пријава је у априлу ове године прослеђена генералном секретару Савета Европе на консултације. Као резултат тога, на предлог председника, Парламентарна скупштина је именовала правнике да саставе извештај о Косову, пренео је РТС.

Повезани чланци

Back to top button