Eparhija raško – prizrenska: Zahtevamo minimum prava koje svaka vlast, ako želi da sebe predstavi kao demokratsku, mora da obezbedi svakom čoveku i svakoj zajednici.

Eparhija raško-prizrenska izražava duboku zabrinutost i najodlučniji protest povodom postupanja Kosovske policije tokom i naročito nakon obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu, koje je bacilo tešku senku na molitvenu i dostojanstvenu proslavu jednog od najznačajnijih praznika u duhovnom i istorijskom životu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Ovogodišnji Vidovdan, 28. juna 2026. godine, proslavljen je saborno i molitveno, Svetom Liturgijom u manastiru Gračanici i parastosom kosovskim junacima na Gazimestanu. Verni narod, sveštenstvo i arhijereji sabrali su se u miru, bez želje da bilo koga provociraju ili ugroze, već da se pomole Bogu, da se sete postradalih i da potvrde duhovni smisao Vidovdana, koji vekovima živi u pamćenju Srpske Pravoslavne Crkve i njenog naroda.

Upravo zato je duboko uznemirujuće što je, nakon završetka parastosa i prilikom razilaženja vernika na Gatimestanu, više desetina lica srpske nacionalnosti privedeno ili zadržano od strane Kosovske policije. Prema zvaničnom saopštenju policije, privedeno je 37 lica, a protiv 36 lica je pokrenut prekršajni postupak. Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da je i sama policija saopštila da nije bilo incidenata koji su uticali na tok obeležavanja Vidovdana. Ako je skup protekao mirno, onda javnost ima puno pravo da zna na osnovu kojih pojedinačnih, jasnih i proverljivih razloga je usledilo masovno privođenje vernika nakon završetka verskog obreda. Naročito su bile neprihvatljive krajnje ponižavajuće mere kontrole pristupa spomeniku na Gazimestanu koje po objavljenim snimcima i svedočanstvima više ljudi i medija nadilaze brigu o bezbednosti i predstavljaju oblik maltretiranja na etničkoj i verskoj osnovi.

Eparhija raško-prizrenska ne opravdava niti će ikada opravdati bilo kakav stvarni poziv na mržnju, nasilje ili narušavanje javnog reda. Crkva je uvek pozivala svoj verni narod da se, posebno u osetljivim prilikama i na osetljivim mestima, ponaša mirno, odgovorno, hrišćanski i dostojanstveno. Ali isto tako moramo jasno da kažemo da molitva, narodna pesma, sećanje na pretke, nošenje tradicionalne odeće i mirno izražavanje verskog i nacionalnog identiteta ne mogu sami po sebi biti tretirani kao opasnost po javni red. Uostalom brojni albanski nacionalni skupovi prolaze uz mnogo veće prisustvo nacionalnih simbola i scenografiju bez približno sličnih policijskih metoda.

Prema svedočenjima sa lica mesta, kao i prema medijskim izveštajima, vernici su ove godine na Gazimestan došli bez isticanja nacionalnih obeležja, upravo zbog prethodno najavljenih ograničenja i opreza jer kosovske vlasti jedino srpskoj zajednici brane isticanje nacionalnih simbola i smatraju ih same po sebi „simbolima mržnje i netolerancije“. Ako ni takvo ponašanje nije bilo dovoljno da se Vidovdan proslavi mirno i bez ponižavajućih mera, onda se opravdano postavlja pitanje da li se srpskom narodu na Kosovu i Metohiji postepeno uskraćuje ne samo pravo na isticanje simbola, već i pravo na pesmu, na pamćenje, na dostojanstveno okupljanje, i konačno, samu proslavu Vidovdana.

Posebno nas boli utisak da se prag tolerancije prema svemu što nosi srpski verski, kulturni i nacionalni znak iz godine u godinu smanjuje. Nakon godina u kojima su srpski vernici bili izloženi maltretiranju u pogledu nacionalnih simbola na svoj najveći praznik, sada se stiče utisak da povod za privođenje može postati i sama pesma. Takav odnos ne pripada demokratskom društvu i vladavini prava, već podseća na vremena ideoloških zabrana, kada su pesma, reč i sećanje mogli biti tretirani kao prestup.

Eparhija sa posebnom uznemirenošću prima svedočanstva da su pojedini privedeni bili izloženi fizičkom i psihičkom maltretiranju, šamaranju, udarcima, uvredama, pretnjama, ponižavanju, kao i navodima da je od njih traženo da uzvikuju „Kosovo republika“ pod pretnjom batina. Te tvrdnje treba ozbiljno istražiti i proveriti. Još su potresniji navodi da je deo narodne nošnje jednog od privedenih bio oskrnavljen i da je nekim licima pružena medicinska pomoć. Takođe zabrinjavaju izveštaji da je među privedenima bilo i maloletno lice, kao i da su predstavnici medija bili izloženi detaljnim i ponižavajućim kontrolama i ometanju u obavljanju svog posla. Svi ovi navodi moraju biti ispitani hitno, nepristrasno i temeljno.

Eparhija raško-prizrenska pozdravlja činjenicu da je Institucija Ombudsmana na Kosovu pokrenula preliminarnu istragu povodom navoda o zlostavljanju i ponižavanju privedenih Srba. Istovremeno pozivamo Ombudsmana, Policijski inspektorat, nadležne sudske i tužilačke organe, kao i međunarodne misije, posebno OEBS i EULEKS, da u skladu sa svojim mandatima obezbede potpunu, nezavisnu i profesionalnu proveru svih okolnosti. Neophodno je utvrditi pravni osnov za svako pojedinačno privođenje, da li su mere bile neophodne i srazmerne, da li je bilo prekoračenja ovlašćenja, da li je bilo ponižavajućeg postupanja, da li su maloletnici i novinari bili zaštićeni u skladu sa zakonom, kao i da li je postupanje policije bilo nepristrasno i oslobođeno etničke ili verske pristrasnosti.

Bezbednost javnih skupova jeste legitimna odgovornost nadležnih organa. Međutim, bezbednost nikada ne sme postati izgovor za ponižavanje i kršenje osnovnih sloboda mirnog izražavanja mišljenja. Prisustvo policije na verskom i memorijalnom skupu treba da štiti vernike i omogući da se događaj odvija mirno, a ne da među prisutnima stvara strah, neizvesnost i osećaj da su već samim svojim identitetom unapred osumnjičeni. Što je događaj osetljiviji, to je odgovornost vlasti veća da postupaju uzdržano, profesionalno, srazmerno i sa poštovanjem dostojanstva svakog čoveka.

Gazimestan nije obično mesto. Za srpski pravoslavni narod to je mesto molitve, pamćenja, istorijskog kontinuiteta i duhovnog zaveta. Vidovdan nije pretnja nikome. On nije poziv na mržnju, već dan sećanja, pokajanja, sabornosti i nade. Zato je duboko pogrešno kada se ovaj praznik prevashodno tretira kao bezbednosni problem, a ne kao verski i kulturni događaj jedne zajednice čija prava moraju biti poštovana i zaštićena barem jednako kao i prava albanske i drugih zajednica na Kosovu i Metohiji.

Pozivamo međunarodnu zajednicu, koja je srpskom narodu na Kosovu i Metohiji davala čvrste garancije da će njegova prava biti poštovana, uključujući pravo na slobodu veroispovesti, pravo na mirno okupljanje, pravo na očuvanje identiteta i pravo na zaštitu od diskriminacije, da se ne ostane na opštim pozivima na poštovanje zakona, već da pomogne da se ti zakoni i standardi zaista primene. Ljudska prava ne smeju zavisiti od toga kojoj zajednici neko pripada, niti se evropski i demokratski standardi smeju selektivno primenjivati.

Ne tražimo nikakve privilegije, već samo minimum prava koji svaka vlast, ako želi da sebe predstavi kao demokratsku, mora da obezbedi svakom čoveku i svakoj zajednici. To je pravo da se narod pomoli, da se seti svojih pokojnih, da peva svoje pesme, da čuva svoju tradiciju i da se posle molitve vrati kući bez straha da će neko biti priveden, ponižen ili kažnjen zato što je bio deo svog naroda i svoje Crkve.

Posebno apelujemo da se obeležavanje Vidovdana ne pretvori u dan strepnje u kome se unapred pita koliko će vernika biti privedeno, kažnjeno, vraćeno sa prelaza ili izloženo neprijatnostima, već da se vrati onome što jeste, mirnoj, molitvenoj i dostojanstvenoj proslavi najvećeg praznika Srba na Kosovu i Metohiji i jednog od najvažnijih dana u istorijskom pamćenju celog srpskog naroda.

Eparhija raško-prizrenska poziva svoj verni narod da ostane miran, dostojanstven i postojan u veri, a od nadležnih institucija i međunarodnih predstavnika zahteva nezavisnu i profesionalnu istragu o tome da li je na Gazimestanu došlo do prekomerne upotrebe policijskih ovlašćenja, povrede ljudskih i verskih prava ili nedostojnog postupanja prema vernicima, kako bi Vidovdan ubuduće mogao da se proslavlja slobodno, bezbedno i sa dostojanstvom koje mu priliči.