ЕУ: Орхидски споразум уврстити у преговарачки оквир за Србију

Европска унија (ЕУ) ће формално тражити од Европске комисије да уврсти обавезе из споразума о путу ка нормализацији односа између Србије и „Косова“, у преговоре о чланству између Београда и Брисела, пише Радио Слободна Европа која је имала увид у нацрт закључака.

„Савет тражи од Комисије и високог представника да хитно предложе Савету, пре краја јануара 2024. године, измене и допуне мерила за Поглавље 35 приступних преговора Србије“, пише у документу о нормализацији односа између Србије и тзв. Косова.

Ове закључке ће, како је најављено, усвојити министри за европска питање на састанку Савета општих послова 12 децембра.

Исте закључке ће потом потврдити и Европски савет на самиту европских лидера који ће бити одржан 14. и 15. децембра. Поглавље 35 у приступним преговорима између Србије и Европске уније, обухвата односе са тзв. Косовом.

ЕУ редовно упозорава да брзина приступног процеса са Србијом зависити од напретка у дијалогу о нормализацији односа.

Србија и „Косово“ су 27. фебруара постигли споразума о путу ка нормализацији односа. У Охриду је 18. марта усаглашен анекс примене овог договора.

Изјавом високог председника ЕУ за заједничку спољну политику и безбедност Жозепа Бореља споразум се сматра правно обавезујућим за обе стране.

ЕУ је и раније поручивала да ће и овај споразума да се укључи у приступни процес Србије, како би се потврдио правно обавезујући карактер тог документа.

Прво ЗСО

У нацрту закључака се поздравља Споразум о путу нормализације између тзв. Косова и Србије и његов анекс за имплементацију.

Међутим, изражава се жаљење због недостатка примене код обе стране, „као и других нерешених обавеза постигнутих у дијалогу који помаже ЕУ“.

Позивају се Србија и „Косово“ да у потпуности поштују и спроводе све обавезе, без даљег одлагања и предуслова.

„Ово укључује оснивање Заједнице општина са српском већином. Савет поздравља спремност Србије и Косова да прихвате нацрт статута који је странама представила ЕУ, уз разумевање да је потребно даље радити на овој основи“, стоји у нацрту.

Такође се у документу изражава очекивање да и Србија и „Косово“ пронађу одрживо решење за ситуацију на северу Косова које гарантује безбедност, сигурност и демократију за све грађане.

Срби да се врате у институције и врате војску са линије

„Савет очекује од Србије да се укључи у дијалог уз подршку ЕУ у доброј вери и духу компромиса како би се постигао свеобухватан правно обавезујући споразум с Косовом о нормализацији односа у складу с међународним правом и правним тековинама ЕУ без даљег одлагања. Овај споразум треба да се бави свим кључним отвореним питањима и на тај начин допринесе регионалној стабилности“, наводи се у закључцима.

Додаје се да су нормализација односа и спровођење обавеза из дијалога суштински услови на европском путу обе стране и да „обе стране ризикују да изгубе важне прилике у одсуству напретка“.

 закључцима који се односе на Србију, у одломку који се односи на ситуацију на северу Косова, поручује се да „оштро се осуђују насилни акти демонстраната косовских Срба против грађана, трупа Кфора, органа за спровођење закона и медија који су се десили 29. маја 2023“.

Такође се у том смислу спомиње и сукоб у селу Бањска 24. септембра 2023, када су настрадали један косовски полицајац и тројица Срба.

„Савет очекује од Србије да у потпуности сарађује и предузме све неопходне мере да се починиоци напада ухапсе и брзо приведу правди. Савет изражава жаљење што Србија није предузела довољне мере у том погледу“, поручује се у нацрту закључака који чекају на усвајање Савета општих послова ЕУ.

Изражава се забринутост због поновљеног гомилања војних снага Србије у близини „Косова“ те констатује накнадно смањење трупа и опреме.

„Србија и Косово морају да наставе са сталним напорима за деескалацију, да се уздрже од једностраних и провокативних акција које би могле да доведу до тензија и насиља и да зауставе реторику која изазива поделе“, поручује Савет ЕУ.

Поздравља се чињеница да је Србија предузела „неке кораке у правом смеру“, укључујући јавно подстицање косовских Срба да учествују на локалним изборима на северу Косова. Од Србије се тражи да подстакне косовске Србе да се врате у институције које су напустили.

Понавља се упозорење да ће могући неуспех у деескалацији тензија имати последице и да је ЕУ спремна да процени „даље мере и према Србији и према „Косову“, ако буде потребно“.

Савет ЕУ, у нацрту закључака прихвата процену Европске Комисије да Србија одржава свој ниво припремљености за почетна мерила у кластеру 3 (Конкурентност и инклузивни раст) и обећава да ће наставити с проценом тога.

Поручује се, међутим, да ЕУ има снажна очекивања од Србије да појача своје напоре ка потпуном усклађивању са заједничким спољним и безбедносним позицијама ЕУ и рестриктивним мерама, укључујући Русију и Белорусију, „као питање највећег приоритета“.

„Савет такође позива српске власти да се уздрже од акција и изјава против ставова ЕУ о спољној политици и другим стратешким питањима“, наводи се у нацрту закључака.

Савет ЕУ поздравља „хуманитарну и другу помоћ“ Србије Украјини.

Поздравља се такође „побољшана сарадња“ Србије с ЕУ на спречавању заобилажења рестриктивних мера ЕУ и охрабрује Србија да настави ове напоре.

„Иако признаје напредак у овом погледу, Савет наставља да наглашава потребу да Србија у потпуности испуни своју обавезу да се усклади са визном политиком ЕУ“, поручује се у нацрту закључака.

Поздравља се благовремено усвајање пет закона којима се примењују уставни амандмани из 2022, али се нацртом закључака поручује да је потребан даљи рад и политичка посвећеност да би се спровеле реформе у основним областима, укључујући правосуђе.

Подвлачи се потреба да Србија појача напоре у борби против корупције и организованог криминала, те неопходност опипљивих и убедљивих резултата о ефикасним истрагама, кривичним гоњењима, правоснажним пресудама, замрзавањем и конфискацијом имовине стечене криминалом.

„Савет подсећа да ће напредак Србије у владавини права и нормализацији односа са Косовом наставити да одређују укупан темпо приступних преговора“, поручује се путем ових закључака који ће бити усвојени 12 децембра.

(РТ Балкан)

Повезани чланци

Back to top button