Evropski parlament danas glasa o izveštaju o Kosovu, pominje se i vizna liberalizacija
Evropski parlament će na današnjoj plenarnoj sednici glasati o izveštajima o Kosovu, Srbiji i Bosni i Hercegovini, koji su pre mesec dana odobreni u Spoljnopolitičkoj komisiji. Glasanje je usledilo nakon sinoćne debate EP o podnetim izveštajima.
Tokom debate, u vezi sa Kosovom, dominirali su pozivi na liberalizaciju viza i napredak u dijalogu sa Srbijom, uz posredovanje Evropske unije.
Izveštaj o Kosovu pripremila je nemačka poslanica Viola fon Kramon. Ona je rekla da pozdravlja stavove Kosova u vezi sa ratom u Ukrajini i još jednom pozvala na liberalizaciju viza za građane Kosova.
„Građani Kosova su takođe svesni da smo Evropski parlament ali i ja lično u više navrata postavljali potrebu za hitnom liberalizacijom viza, koja je prolongirana uprkos činjenici da je Kosovo ispunilo sve uslove“, rekla je fon Kramonova.
Većina poslanika je podržala liberalizaciju viza za Kosovo i to će se naći u konačnoj verziji teksta izveštaja koji će biti izglasan u sredu.
Očekuje se da će tekst ostati manje-više onakav kakav je odobren u Odboru za spoljnu politiku. Na plenarnoj sednici će, prema rečima poslanika, biti izazov samo glasanje o amandmanu koji zahteva da sveobuhvatni sporazum Kosova i Srbije, koji mora da proizađe iz dijaloga, uključuje i međusobno priznanje.
Ovaj zahtev je odobren u Spoljnopolitičkoj komisiji, iako se tome usprotivio izvestilac za Srbiju Vladimir Biličik, koji je iz Slovačke, zemlje koja ne priznaje nezavisnost Kosova.
Sada se ulažu napori da se ukloni formulacija koja uključuje međusobno priznavanje tokom plenarnog glasanja.
U tekstu izveštaja se takođe ponavlja poziv pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo da to učine.
Pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo su: Španija, Slovačka, Rumunija, Kipar i Grčka.
U izveštaju će se od Srbije tražiti da podrži stav EU prema Rusiji i agresiju na Ukrajinu, uključujući i sankcije koje je Evropska unija uvela Moskvi.
Podseća se da je Srbija jedina zemlja u regionu koja nije uvela sankcije Moskvi, nakon izbijanja ratniz sukoba u Ukrajini.
Ova i slične rezolucije Evropskog parlamenta, koje se odobravaju jednom godišnje u vidu pojedinačnih izveštaja za zemlje regiona Zapadnog Balkana, imaju politički značaj, ali nisu obavezujuće za zemlje članice EU.
