Godišnjica otmice novinara Đura Slavuja i vozača Ranka Perenića
Udruženje novinara Srbije (UNS) sa svojim ogrankom Društvom novinara Kosova i Metohije (DNKiM) podseća da se danas, 21. avgusta, navršava 28 godina od otmice ekipe Radio Prištine novinara Đura Slavuja i vozača Ranka Perenića na putu Velika Hoča–Zočište, u opštini Orahovac.
Slavuj i Perenić su 21. avgusta 1998. godine krenuli ka manastiru Sveti Vrači u Zočište da urade prilog o povratku otetih monaha. Viđeni su u Velikoj Hoči, u prepodnevnim satima, odakle su krenuli ka Zočištu.
Nakon nekoliko pređenih kilometara skrenuli su na pogrešan put koji ih je odveo do pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Od tog trenutka gubi im se svaki trag, a do danas porodice Perenić i Slavuj nemaju zvanične informacije o njihovoj sudbini.
Na mestu otmice UNS i DNKiM postavili su obeležje, koje je do sada rušeno devet puta, na kome na srpskom i albanskom jeziku, piše: „Ovde su 21. avgusta 1998. nestali novinari. Tražimo ih“.
Poslednji put ploča je srušena krajem jula ove godine. UNS će, sa svojim ogrankom na Kosovu i Metohiji i deseti put obnoviti ovo spomen-obeležje.
EULEKS je 2017. godine potvrdio da su Perenića i Slavuja oteli pripadnici OVK odnosno da su ih, zapretivši oružjem, poveli u nepoznatom pravcu.
U jeku NATO agresije na SRJ na Kosovu i Metohiji su oteti i mnogi drugi novinari, a zvanične informacije o njihovom nestanku još uvek nisu poznate javnosti.
Novinar i prevodilac Aleksandar Simović nestao je 21. avgusta 1999. godine u Prištini. Deo njegovih posmrtnih ostataka je pronađen u selu Obrinje kod Glogovca.
Dopisnik „Politike“ i novinar prištinskog „Jedinstva“ Ljubomir Knežević otet je 6. maja 1999. godine kod Vučitrna u podnožju planine Čičavica.
Fotoreporter Momir Stokuća je 21. septembra 1999. godine ubijen u kući u kojoj je živeo u centru Prištine. U Prištini je 9. septembra 2000. godine nestao i novinar srpske redakcije Radio Kosova Marjan Melonaši.
Urednik Radio televizije Priština Krist Gegaj ubijen je u Istoku septembra 1999. godine, tri meseca nakon dolaska međunarodnih snaga.
Na Kosovu i Metohiji su u periodu od 1999. do 2005. godine ubijeni novinari listova „Bujku“ Afrim Malići (1998), „Informator“ Informativnog centra Kosova Enver Maljoku (1999), „Rilindja“ Šefki Popova (2000) i „Bota sot“ Džemailj Mustafa (2000), Bekim Kastrati (2001) i Bardulj Ajeti (2005). Za Badrulja Ajetija je poznato da je ubijen iz vozila u pokretu kod sela Bresaljce.
Istragu za nestala i ubijena lica je najpre vodio UNMIK, a zatim EULEKS, koji je potvrdio da su pripadnici OVK oteli Perenića i Slavuja. Sada je nadležnost za rasvetljavanje ovih zločina pripala kosovskim institucijama.
Rezolucija o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu
U maju 2024. godine, Rezolucija o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine, koju je predložio UNS, jednoglasno je usvojena na Godišnjoj skupštini Evropske federacije novinara (EFJ) u Prištini.
Ovom Rezolucijom Skupština EFJ-a traži da Upravni odbor ove federacije od UNMIK-a, EULEKS-a i vlasti na Kosovu zahteva da se formira međunarodna ekspertska Komisija koja bi pomogla u istraživanju ubistava, kidnapovanja i nestanaka 19 novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine.
U njoj se ističe da Skupština EFJ-a traži da se u rad međunarodne Komisije za istraživanje ubistava, kidnapovanja i nestanaka novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine, kao eksperti, uključe sudije i tužioci iz Beograda i Prištine, predstavnici međunarodnih misija koje su u pomenutom periodu bile zadužene za vladavinu prava na Kosovu (UNMIK i EULEX), kao i predstavnici UNS-a i Asocijacije novinara Kosova (AGK).
Od Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu sa sedištem u Hagu ovom Rezolucijom zatraženo je da otvori istrage o ubijenim i nestalim novinarima i medijskim radnicima na Kosovu od 1998. do 2005. godine.
Traži se i da Ujedinjene nacije sprovedu zaključke Savetodavne komisije Ujedinjenih nacija za ljudska prava (HRAP), a u kojima se konstatuje kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima u radu UNMIK-a i potreba obeštećenja porodica žrtava.
Savet ministara EU, piše u Rezoluciji, treba da ustanovi da li je EULEKS prekršio Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
„Skupština EFJ-a traži da EU, koja je preuzela obaveze da postupa u skladu sa međunarodnim rezolucijama, u potpunosti poštuje ovu Rezoluciju i doprinese istragama ubijenih i nestalih novinara i medijskih radnika na Kosovu, kao i da o preduzetim koracima obavesti IFJ, EFJ i javnost“.
Rezolucijom se poziva Upravni odbor EFJ-a da u saradnji sa drugim organizacijama, udruženjima, Savetom Evrope, Ujedinjenim nacijama i OEBS-om, kao i drugim međunarodnim telima redovno prati istrage ovih ubistava, kidnapovanja i nestanaka i da o tome obaveštava javnost.
Kancelarija za KiM: Ideologijamržnje i dalje se neguje među separatistima na Kosovu iMetohiji.
Kancelarija za Kosovo u Metohiju podseća da Slavuj i Perenić nisu jedini koji su pod nerazjašnjenim okolnostima nestali ili stradali tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, ali su postali simbol patnje nedužnih i nekažnjavanja odgovornih.
Nažalost, politička i bezbednosna klima u kojoj danas rade i izveštavaju novinari na srpskom jeziku na Kosovu i Metohiji obeležena je diskriminacijom, zabranama, onemogućavanjem rada, pritiscima, dok se medijski radnici legitimišu i kažnjavaju naočigled međunarodne zajednice i to samo zato što savesno i odgovorno žele da prenesu istinu o tome kako danas živi srpski narod na Kosovu i Metohiji.
Ove godine spomen-ploča na mestu otmice Slavuja i Perenića uništena je deveti put, i činjenica da nadležni organi nisu voljni ili sposobni čak ni da procesuiraju vandale svedoči o ideologiji mržnje koja se i dalje neguje među separatistima na Kosovu iMetohiji.
Podsećamo da je od 2012. godine, kada je spomen-ploča prvi put postavljena, samo jednom privedena osoba odgovorna za njeno skrnavljenje, i da je ta osoba, iako je priznala krivicu, dobila uslovnu i simboličnu novčanu kaznu, čime je svima koji pothranjuju mržnju i sprečavaju dostojanstveno sećanje na žrtve poručeno da to mogu da nadalje čine bez ikakvog straha i posledica.
